Republika Madagaskar je ostrvska država u Indijskom okeanu, i nalazi se u blizini obale istočne Afrike. Ovo, četvrto najveće ostrvo na svetu, dom je za pet odsto biljnih i životinjskih vrsta sveta, od kojih oko 90 odsto živi samo na Madagaskaru.
1. Madagaskar je bio izolovano ostrvo oko 70 miliona godina, odvojivši se prvo od Afrike pre oko 165 miliona godina, a zatim i od Indije, 100 miliona godina kasnije. Ova izolacija dovela je do razvitka jedinstvene flore i faune, od čega se 80-90 odsto može naći samo na Madagaskaru. Među njima su se nalazile džinovske ptice trkačice i patuljasti nilski konji, ali te vrste su, nažalost, izumrle.
2. Lemuri su u Madagaskaru zaštićeni i poštovani poput svete živorinje. Mnogi mitovi o poreklu, nalaze vezu između lemura i čoveka, tvrdeći da imaju zajedničkog pretka. Zaključno sa 2012. godinom, na ostrvu je živelo 103 vrste i podvrste lemura i sve su klasifikovane kao retke i ugrožene, a neke od njih, kao što je džinovski lemur, više ne postoje.
3. Prvi ljudi su se na Madagaskar naselili između 350. godine pne i 550. godine nove ere, sa ostrva Borneo, koje je sada podeljeno između Bruneja, Indonezije i Malezije. Oko 1000. godine, njima su se pridružili Bantu migranti, a zatim su počeli da stižu i drugi afrički, azijski i evropski narodi, od kojih je svako dao svoj doprinos kulturi ostrva.
4. Pre nego što je Madagaskar postao francuska kolonija, ovom zemljom vladala je žena. Kraljica Ranavalona III bila je poslednja vladarka Kraljevine Madagaskar i vladala je od 1883. do 1897, kad je ova zemlja pala pod francusku vlast. Ona je rođena 1861. godine u Amparibeu, kao ćerka madagaskarskih aristokrata. Ranavalona III se na sve moguće načine borila da Madagaskar ostane suverena država, ali joj to ipak nije pošlo za rukom i 1896. biva optužena za podsticanje narodnog ustanka, a naredne godine je prognana. Umrla je u Alžiru, 1917. godine, a njeni posmrtni ostaci preneti su u Madagaskar tek 1938, gde je dostojno sahranjena u kraljevskoj grobnici u Ambohimangu.
5. Madagaskar je bio popularno mesto okupljanja evropskih gusara u 18. i 19. veku i na njemu se navodno nalazila nezavisna gusarska kolonija Libertalija, ako je uopšte i postojala. Priča kaže da su se gusari odrekli svog nacionalnog identiteta i sebe prozvali Liberima, stvorivši sopstveni sistem vlasti i zakona. Oni su vodili rat protiv države i zakonodavaca i oslobađali zatvorenike i robove. Iako neki istoričari osporavaju postojanje Libertalije, radikalne ideje koje je predstavljala, bile su veoma česte u raznim događajima u dobu kad su vodama harali gusari.
6. Na malagaši jeziku, Madagaskar se zove Madagasikara. Naziv “Madagasikar” nije lokalnog porekla, već su ga popularizovali Evropljani u srednjem veku. Godinama kasnije, portugalski istraživač Diogo Dias, iskrcao se na ostrvo i krstio ga San Loreno, ali ovaj naziv se nije održao. Ime Madagaskar prvi put je zabeleženo u memoarima Marka Pola u 13. veku, gde ga on opisuje kao lošu transkripciju imena Mogadišu. Mogadišu je luka u Somaliji, s čime je ovaj istraživač pomešao ostrvo.
7. Iako je hrišćanstvo dominantna religija na Madagaskaru, veliki deo stanovništva i dalje veruje u magične moći predaka. Čak i moderni, urbani Malagaši preminule rođake posmatraju kao žive članove porodice. Mnogi svoje mrtve sahranjuju u sanducima koje postavljaju na visokim liticama, kako bi ih približili nebu. Za vreme praznika mrtvih, često se mogu videti porodice kako plešu i fotografišu se sa telima svojih mrtvih rođaka.
8. Zastava Madagaskara je usvojena 14. oktobra, 1958, dve godine pre sticanja nezavisnosti, dok se Madagaskar pripremao za referendum o svom statusu u Francuskoj zajednici. Boje zastave predstavljaju istoriju Madagaskara, težnju za nezavisnošću i tradicionalne klase. Crvena i bela su bile boje kraljevstva Merina, koje je podleglo pod Francuzima 1896. One su se koristile u zastavi poslednjeg Merina monarha, kraljice Ranavalone III. One mogu da predstavljaju poreklo malagaškog naroda iz Jugoistočne Azije, a koriste se i u zastavi Indonezije. Zelena je bila boja Hova, istaknutih seljaka, koji su igrali važnu ulogu u antifrancuskoj agitaciji i u pokretu za nezavisnost.
9. Iako se sve ove životinje mogu videti u animiranom filmu Madagaskar, na Madagaskaru, zapravo, nema lavova, žirafa, nilskih konja, pingvina, niti zebri. Ostrvo je nekada davno bilo dom patuljastom nilskom konju, ali ova vrsta je izumrla.