SAVA LOZANIĆ: INDUSTRIJALAC KOJI JE ZBOG SVOJE HUMANOSTI PROZVAN MAJKA SRBIJA

Savršeno harmonična zvona koja imaju mek i ujedno snažan zvuk, reči su kojima je predratna štampa opisivala najpoznatiji proizvod livnice Merkur. Na prostoru nekadašnje Jugoslavije i danas se na nekim mestima mogu čuti crkvena zvona koja je izlivao Sava Lozanić, industrijalac koji je zbog svog humanitarnog rada prozvan Majka Srbija.

sava lozanićSava Lozanić rodio se 1886. godine u banatskom selu Melenci, kao jedinac oca Draga i majke Marije. Bez roditelja je ostao jako rano, pa je bio prinuđen da trbuhom za kruhom pođe u Beograd, gde se zaposlio u Fabrici železnog nameštaja Braća Gođevac. Ovaj vredan i sposoban momak brzo je stekao naklonost vlasnika fabrike. Sava se 1906. godine ženi Jelenom Rajković, sa kojom je dobio četiri ćerke: Cvetu, Radmilu, Ružicu i Milicu.

Supruga Jelena poticala je iz imućne porodice i u brak je donela veliki miraz. U to vreme, Srpsko-američka banka davala je povoljne kredite, i mladi preduzimač, uz pomoć banke i Jeleninog miraza, kupuje staru livnicu u Ulici Senjanina Ive i daje joj naziv Livnica i emajlirnica Merkur.

Taman kad je posao dobro krenuo, Srbija je 1914. ušla u Veliki rat i Sava je morao na front. On je bio jedan od hrabrih srpskih vojnika koji se vratio živ iz pakla Albanije. Za to vreme, Jelena se sa ćerkama sklonila u Kragujevac, gde je šila vojničke kape, ali je prethodno svojom mudrošću spasila livnicu. Pedantno je svaku mašinu umotala u platno i zakopala duboko u zemlju, da bi njen Sava mogao da počne da radi čim se vrati iz rata. Posle rata Merkur postaje prva livnica Srpske pravoslavne crkve.

slava kod lozanića
Slava kod Lozanića, 1939. godine
Na fotografiji se nalaze Milan Predić, upravnik Narodnog pozorišta u Beogradu, glumica Žanka Stokić i Obrad Simić, vlasnik ergele

Svežanj pisama i novinskih članaka, koje danas čuva Savina najmlađa unuka Milica Hakman, govori nam o kvalitetu njegovog rada, ali i o tome koliko je bio predan humanitarnom radu. Nadimak Majka Srbija dobio je jer je, osim svojih radnika, materijalno pomagao siromašne i bolesne građane, štićenike Doma slepih u Zemunu, pevače Kulturno-umetničkog društva Abrašević, čiji je bio član i jedan od osnivača. Pored toga, izdvajao je za fudbalske igrače BSK-a, umetnike, zanatlije i druge. List Pravda je objavio da je, kada su Srbi s Kosova 1928. naseljeni u selu Zvezdan kod Zaječara i pobožni hrišćani podigli crkvu, Sava Lozanić poklonio zvono vredno 50.000 ondašnjih dinara. Tada su pisali kako su zvona savršeno harmonična, imaju mek i ujedno snažan zvuk.

Svemu ovome došao je kraj tog kobnog aprila 1941, kada je prvog dana bombardovanja pogođena livnica Merkur. Nove vlasti su posle rata nacionalizovale celokupnu Lozanićevu imovinu i još su htele da ga optuže za ratno profiterstvo, uprkos tome što mu je pričinjena velika šteta na samom početku rata. O tome, koliko je poštovao svoje bivše radnike, dovoljno govori činjenica da su upravo oni prekinuli suđenje i odbranili ga od ove optužbe, čime su ga spasili streljanja ili teške robije. Sava Lozanić je preminuo u Celju (Slovenija), 29. jula 1952. godine.

Njegova livnica Merkur napravila je mnoga crkvena zvona, među kojima su i ona u staroj crkvi u Jasenovcu koju su ustaše srušile 1941. godine i u manastirima Visoki Dečani, Mileševa itd. Beograđani i danas, šetajući ulicama svoga grada, često gaze preko šahtova na kojima stoji znak livnice Merkur.

Hronograf.net

LEAVE A REPLY