Karta sveta koju danas poznajemo, takozvana Merkatorova projekcija, nastala je 1569. godine i u pitanju je valjkasta konformna projekcija koju je osmislio flamanski kartograf Gerhard Merkator. Ona je u svoje vreme bila vrhunsko kartografsko ostvarenje i koristila se za potrebe navigacije, ali nije predviđena da se iz nje uči geografija jer dovodi u zabludu kad su u pitanju veličine pojedinih kopnenih masa.
Pošto je nemoguće sferični oblik planete predstaviti na ravnoj površini bez distorzije, ne postoji karta sveta koja tačno prikazuje oblik kontinenata i odnos u veličini među njima. To je slučaj i sa široko rasprostranjenom Merkatorovom mapom, čije su paralele sve udaljenije jedna od druge kako se približavaju polovima.
U eri kolonijalizma, Gerhard Merkator poklonio je Evropljanima moćan alat za navigaciju, ističući u prvi plan Evroaziju i Severnu Ameriku kao dominantan deo sveta. Ovo je kasnije značajno uticalo na svest ljudi o veličini Afrike i Južne Amerike, budući da je Merkatorova projekcija nepravedno aktivno korišćena u obrazovnim sistemima širom sveta. Prednost Merkatorove mape sastojala se od jednostavnog određivanja putanje od tačke A do tačke B. Iako to nije bila najkraća putanja, tačke je bilo dovoljno spojiti pravom linijom, a dobijeni ugao između povučene linije i meridijana moreplovci su pratili uz pomoć kompasa.
Jednu od najboljih alternativa Merkatorovoj projekciji predstavio je dr Arno Peters na konferenciji u Nemačkoj, 1974. godine. Iako je dr Peters tvrdio da je baš on izumeo ovu projekciju, pronađena je identična mapa koju je nacrtao škotski sveštenik Džejms Gal 1855. godine. Popularna Gal-Petersova projekcija mnogo jasnije prikazuje odnos u veličini kopnenih masa, čime vidimo da je južni deo gotovo dvostruko veći od severnog. Međutim, kod Merkatora je bilo suprotno. On je učinio da severni deo Zemlje izgleda masivnije od južnog, zbog čega se dr Peters pobunio, tvrdeći da je Merkatorova projekcija evrocentrična i šteti zemljama u razvoju.
>>Šta su zemlje prvog, drugog i trećeg sveta
Uprkos ovim prednostima, Gal-Petersova projekcija ima i svoje nedostatke. Iako velike kopnene površine nisu bačene u drugi plan kao što je slučaj kod Merkatora, kontinenti izgledaju razvučeno horizontalno oko polova i vertikalno oko Ekvatora. Danas se Gal-Petersova mapa skoro ni ne proizvodi, a Merkatorova mapa je i dalje široko u upotrebi kad je u pitanju navigacija, pa se tako i popularni servis Gugl Mape oslanja na nju. Što se tiče školskih sistema, neki od njih su uveliko prešli na Robinsonovu projekciju i Vinkel Tripel koja, navodno, ima najmanju distorziju. Pored toga, kartografi su kroz istoriju pokušavali da što vernije predstave kontinente, pa tako danas postoji nebrojeno mnogo mapa različitih oblika.
