Alhemija je, sama po sebi, misteriozna oblast prakse i studije. Međutim, ništa nije misterioznije od ljudi koji je praktikuju ili od ljudi koji su je navodno praktikovali. Jedan od njih, bio je Fulkaneli, o kome se ništa pouzdano ne zna, a postao je poznat preko svojih publikacija i učenika.
Fulkaneli je rođen krajem 19. veka, a njegovi radovi objavljeni su u prvoj polovini 20. veka. U svojim beleškama pisao je o ženi, pa je verovatno bio heteroseksualac i u braku. Pretpostavlja se da je taj Francuz čije je ime, po svemu sudeći, umetničko, bio izuzetno obrazovan.
Njegova dela, Misterija katedrala i Alhemijska boravišta, pokazala su da je bio vrsan poznavalac francuskog, latinskog i grčkog jezika, a neki izvori tvrde da postoji i treće – Skončanje slave sveta. Kako nema dokaza o Fulkanelijevom školovanju ili bilo čemu drugom, mogao je da, na primer, unajmi nekoga da piše za njega. Međutim, zanimljivo je da je Ežen Kanzelije svedočio o tome da je Fulkaneli bio njegov učitelj kog je povremeno viđao, kao i da je uspeo da pretvori olovo u zlato. Zabeleženo je da mu je predao svoje rukopise i iščezao, da bi ga Ežen ponovo sreo 1953. godine u Španiji, kada bi trebalo da je imao 113 godina. Tvrdio je kako je Fulkaneli spoznao tajnu večnog života, a takve priče se, inače, povezuju sa alhemičarima još od davnina. Svakako, ko zna: možda je baš Ežen bio Fulkaneli, kako kažu neki. Drugi, pak, smatraju da se iza tog pseudonima krio jedan od pripadnika dinastije Valoa – Žil. Po trećima, radilo se o Žilijenu Šampanju, slikaru koji je takođe bio Fulkanelijev učenik i koji je ilustrovao njegove knjige. Inače, predgovor za njih pisao je Kanzelije, a bio je zadužen i za njihovo objavljivanje. Postojale su, naravno, i brojne druge teorije o identitetu famoznog alhemičara, a te o pomenutoj trojici su najpopularnije. Prema francuskom novinaru i piscu Luju Pauelsu, Fulkaneli je preživeo Drugi svetski rat i zauvek nestao nakon oslobođenja Pariza. Njegov slučaj postao je jedan od onih koji ne prestaju da intrigiraju narod, premda mnogi, usled nedostatka dokaza, negiraju to da je on uopšte i postojao.
