FENOMEN ZOMBIJA I NJEGOVA POZADINA

Strah od bića koja se dižu iz mrtvih, prisutan je među ljudima hiljadama godina. O njima su kružile razne legende, a danas su tema brojnih knjiga, filmova i video-igara.

zombiji

Reč zombi najverovatnije potiče iz kimbundu jezika, koji se govori u Angoli. Pominje se kao nzambi (bog) i zumbi (fetiš), a kasnije je, u okviru vudu tradicije, korišćen termin reanimirani leš. Prema legendi koja dolazi sa Haitija, zombi je biće koje je oživelo pomoću magije, i često se vezuje za vudu. Zombi se prvi put javlja 1819. godine u Istoriji Brazila Roberta Sautija, a više od sto godina kasnije, američki okultista, naučnik i novinar Vilijam Sibruk napisao je knjigu Magično ostrvo i tako u popularnu kulturu uveo koncept nemrtvog. Prvi, crno-beli horor film o zombijima, Beli zombi, izašao je 1932. godine.

Zombiji u kamenom dobu

Zombiji su, kao fenomen, bili prisutni još u kamenom dobu. Neki naučnici smatraju da je strah od živih mrtvaca doveo do pojave spomenika. Prvobitno, ljudi su stavljali gomilu kamenja preko mrtvaca, kako bi ih sprečili da ponovo ustanu. Sa druge strane, sirijski arheolozi su pronašli deformisane lobanje stare oko 10.000 godina, odvojene od ostatka tela. Očigledno, takva praksa je neko vreme bila učestala u regionu Evrope i Bliskog istoka, jer su pronađene i na drugim mestima. O tome postoje brojne teorije, a Huan Hose Ibanjez iz Visokog saveta za naučna istraživanja Španije smatra da se najverovatnije radilo o strahu od mrtvih i verovanju da predstavljaju opasnost živima.

Starogrčki zombiji

sahrana

Tokom 80-ih godina prošlog veka, arheolozi su na Siciliji, koju su počeli kolonizovati Grci oko 750. godine pre nove ere, otkrili veliki broj grobnica. U nekima od njih, pronađeni su skeleti pritisnuti teškim kamenjem, ali su ipak najviše pažnje privukli grobovi odraslog muškarca i deteta, po čijim glavama i nogama su bili raspoređeni fragmenti amfora. Moguće je da je to bio njihov način da se uvere da pokojnici neće ustati iz grobova da bi naškodili živima, a mnogi su ubeđeni u to da su tako sahranjivane samoubice, žrtve ubistava, bebe koje su rođene sa nekim defektom, oboleli od kuge i tako dalje.

Živi mrtvaci širom sveta

U nordijskoj mitologiji imamo drauga, oživelog mrtvaca. On poseduje nadljudsku snagu, može da poveća svoju veličinu po volji, a sa sobom nosi nesnosan miris truleži i raspadanja. Ove nemrtve ličnosti postoje da bi čuvale svoje blago, uzimale od živih ili mučile one koji su im naneli nepravdu tokom života, a ako nekoga ujedu, i on postaje jedan od njih. Svoje žrtve ubijaju na različite načine, a za razliku od modernih zombija, mogu da menjaju oblik i izgled, izlude žive ili da im uđu u san. U kineskoj mitologiji, takvo stvorenje je đangši, koji ima sve odlike zombija i vampira, a u rumunskoj to je strigoj, koji pije krv i može se transformisati u životinju.

Od Afrike do Haitija i Amerike

haicani

Kao što je već rečeno, reč zombi vodi poreklo iz Afrike. Međutim, zapadnoafrički zombiji bejahu bez tela, bez obličja. U nekim zemljama verovalo se u takozvane fizičke zombije, ali i u to da deca ili veštice mogu nekog učiniti nemrtvim. Veštica može da ubije čoveka, a potom da ga oživi kako bi ga koristila za vlastite potrebe. Ideje o zombijima i vudu praksi širile su se uporedo sa trgovinom robovima. Francuzi su vladali Haitijem od 1625. do 1804. godine i osnivali su plantaže šećera. Uvozili su robove iz Afrike, a oni su sa sobom doneli i svoja verovanja. Tako je bilo i u Americi.

Haićanski vudu

vudu

Haićani, generalno, praktikuju vudu. Sledbenici religije veruju da smrt dolazi prirodno i to usled bolesti i starosti, ali i neprirodno, na primer, ubistvom. Duše ljudi koji umru na neprirodan način, imaju tendenciju da se zadržavaju u blizini svog groba, jer čekaju na odobrenje bogova pre nego što se pridruže svojim precima. One su u tom stanju izuzetno ranjive na otmice moćnog bokora (čarobnjaka). Zanimljivo, Haićani smatraju da je bokor daleko zastrašujući od zombija, jer im je nadređeni. 

Zombiji u popularnoj kulturi

okruzen mrtvima

Zombiji su vremenom postali neizostavan deo popularne kulture. Jednu od prvih fiktivnih priča o živom mrtvacu napisao je grčki pisac Flegon iz Tralesa, a ona govori o mladoj ženi koja umire, a potom se vraća u život i u kuću svojih roditelja. Zatim, tu je roman Frankenštajn ili moderni Prometej, engleske književnice Meri Šeli, dok se prvim dugometražnim filmom sa tim motivom smatra Beli zombi Viktora Halperina iz 1932. godine, sa Belom Lugošijem u glavnoj ulozi. Džorž Romero je više od tri decenije kasnije napravio Noć živih mrtvaca, ostvarenje koje je zaslužno za rađanje ideje o apokalipsi zombija. Bez imalo sumnje, ono je uticalo i na naučnofantastični horor 28 dana kasnije, kao i na popularnu seriju Okružen mrtvima. Generalno, moderni zombiji imaju manje karakteristika od onih iz vudu tradicije, koji imaju natprirodne korene. Međutim, većina njih ima biološku osnovu – oni su rezultat zaraznog virusa koji ubija ljude. Takođe, postali su neizostavan deo video-igara, pa uzimajući u obzir sve navedeno, može se zaključiti da su danas zbilja mnogo više od onoga što je stvarno okruženje očekivalo.

LEAVE A REPLY