Poznato je da su se još stoički filozofi zalagali za ravnopravnost polova. Ipak, činjenica je da su žene kroz istoriju obeshrabrivane u svojim ambicijama da se dokažu na različitim poljima. Stoga su se retko javljale kako u matematici, tako i u nauci uopšte.
1. Hipatija
Hipatija je bila prva istorijski poznata žena koja se bavila matematikom. Otac joj je bio matematičar koji je živeo u rimsko-egipatskoj Aleksandriji. Obrazovanje je stekla u Atini, a njena kasnija dostignuća nadmašila su sve filozofe njenog vremena. Bila je na čelu neoplatoničarske škole u Aleksandriji, gde je prenosila znanja o Platonu i Aristotelu studentima, uključujući pagane, hrišćane i strance. Ubijena je 415. godine od strane hrišćanskih fanatika. O Hipatiji je 2009. snimljen film Agora u režiji Alehandra Amenabara, a njen lik tumačila je Rejčel Vajs.
2. Emili di Šatle
Emili di Šatle je rođena u Parizu 1706. godine u bogatoj aristokratskoj porodici. Kada je bila mala, otac joj je obezbedio obuke iz različitih aktivnosti, poput mačevanja i jahanja, a kasnije je u kuću doveo i tutore. Kao rezultat svega toga, ona je već sa 12 godina tečno govorila latinski, italijanski, grčki i nemački. Takođe, stekla je obrazovanje iz matematike, književnosti i tako dalje. Njena majka Gabrijela En je, užasnuta njenim napretkom, čak htela da je pošalje u manastir. U junu 1725. stupila je u ugovoreni brak, a s mužem je na kraju imala troje dece. S obzirom na njegovu čestu odsutnost, imala je vremena da se posveti studijama matematike i pisanju naučnih radova. Od 1745. pa sve do smrti, radila je na prevođenju Principa Isaka Njutna.
3. Sofija Žermen
Ova Parižanka je uprkos predrasudama u društvu i protivljenju svojih najbližih, izabrala nauku za životni poziv. Kada je imala 13 godina, pad Bastilje i revolucionarna atmosfera u gradu, primorali su je da bude zatvorena u četiri zida. Tada se zainteresovala za biblioteku svog oca, u kojoj je pronalazila različite knjige i čitala ih sa istim žarom. Sama je savladavala latinski, grčki i matematiku. Roditelji su na sve moguće načine pokušavali da je odvrate od zanimanja za nauku, ali ona to nije dozvolila. Učila je krišom, a kasnije, kada se otvorila Politehnička škola, studirala je tajno, koristeći ime drugog studenta. Kasnije se, naravno, sve saznalo i bila je primorana da otkrije svoj identitet. Pored matematike, izučavala je psihologiju i filozofiju. Njen najbolji i najznačajniji rad bio je u oblasti teorije brojeva – bavio se poslednjom Fermaovom teoremom, jednom od najpoznatijih teorema u istoriji matematike. Takođe, Žermenova je postala prva žena koja je dobila nagradu Francuske akademije nauka, i to na konto teorije o elastičnosti. Ta nagrada danas nosi njeno ime.
4. Meri Somervil
Meri je bila škotski naučni novinar i polihistor. Studirala je matematiku i atronomiju, a bila je nominovana za prvu ženu Kraljevskog astronomskog društva, u isto vreme kad i Karolina Heršel. Bila je kći viceadmirala Vilijama Džordža Ferfaksa i u detinjstvu nije mnogo marila za nauku. Kasnije je postala fascinirana matematikom i počela je da je samostalno izučava. Njeni roditelji pokušali su da je odvrate od toga, zabrinuti da bi je intelektualne preokupacije mogle izludeti (u to vreme, bila je popularna teorija da teške studije mogu negativno uticati na mentalno zdravlje žene). Međutim, njena želja za znanjem bila je jača od svega. U dva navrata se udavala, a svoj prvi rad pod nazivom Magnetna svojstva ljubičastih zraka sunčevog spektra objavila je 1826. godine. Fizičar Dejvid Bruster je za nju rekao da je sigurno najneobičnija žena u Evropi – matematičar prve klase sa svim nežnostima žene. Umrla je u Napulju 29. novembra 1872. godine, a ono što je postigla za života, dokaz je priče o jednakosti polova.
5. Ejda Lavlejs
Ejda je bila kćerka engleskog pesnika Džordža Gordona Bajrona i Anabele Milbank, a bavila se matematikom, lingvistikom i muzikom. Bajron je želeo da mu kćerka postane pesnikinja, sa čime se njegova supruga nije slagala, i ohrabrivala je njena interesovanja. Od ranog detinjstva imala je dosta tutora, a uzor joj je bila Meri Somervil. Kao tinejdžerka upoznala je Čarlsa Bebidža, izumitelja prvog računara i profesora sa Kembridža. Bila je jedna od retkih koja je razumela njegove ideje i zaslužna je za prvi algoritam ikada sačinjen sa idejom da se primeni na kompjuteru, pa se iz tog razloga često smatra prvim programerom. Umrla je od raka kada je imala 36 godina.
6. Florens Najtingejl
Florens, koja je poticala iz bogate porodice, imala je sve uslove za sticanje obrazovanja. Bila je poliglota, društveni reformator i statističar, ali i osnivač modernog sestrinstva. Ona i danas predstavlja model za medicinske sestre i tehničare. Prva je napisala zakletvu namenjenu medicinskim sestrama, a njene reforme i otkrića ne samo da su spasile brojne živote i promenile bolnički protokol zauvek, već su joj pomogle da postane pionir na polju primenjene statistike. Veći deo njenih radova objavljen je posthumno.
7. Emi Neter
Emi je rođena u Erlangenu u Nemačkoj, u jevrejskoj porodici. Diplomirala je matematiku na univerzitetu na kom je predavao njen otac Maks Neter i kasnije je radila na Matematičkom institutu bez plate godinama, jer su žene u to vreme bile isključene sa akademskih pozicija. Godine 1918. dokazala je dve teoreme, od kojih je jedna danas poznata kao Neterina teorema. Značajno je doprinela teoriji algebarskih invarijanti i polja brojeva, a 1922. postala je vanredni profesor i dobila malu stipendiju. Međutim, nedugo nakon toga je zbog rasta antiseminizma, zajedno sa ostalim jevrejskim matematičarima morala da napusti Nemačku. Nakon njene smrti 1935. godine, Albert Ajnštajn ju je opisao u Njujork tajmsu kao kreativnog matematičkog genija.
8. Meri Kartrajt
Meri je studirala matematiku na Oksfordu, gde je diplomirala 1923. godine. Inače, bila je jedna od samo pet žena na studijama. Svoj rad na teoriji funkcija nastavila je na Kembridžu, gde je 1935. godine počela da predaje matematiku. Objavila je više od stotinu radova i doprinela izučavanju teorije haosa. Jedna od njenih teorema, i dan-danas se često primenjuje u obradi signala.
9. Doroti Von
Ova Afroamerikanka radila je za Nacionalni savetodavni komitet za aeronautiku, preteču Američke svemirske agencije NASA. Bila je stručnjak za kodiranje, a svoj rad u istraživanju svemira opisala je kao oštricu nečeg veoma uzbudljivog. O njoj i njene dve koleginice snimljen je film Skrivene figure u režiji Teodora Melfija.
10. Mardžori Li Braun
Mardžori Li Braun, matematičar i pedagog, bila je jedna od prvih Afroamerikanki koje su stekle doktorat iz matematike. Ostala je bez majke kada je imala samo dve godine, a podigli su je otac i maćeha. Strast prema matematici nasledila je od oca. Diplomirala je na Hauardu 1935. godine. Najviše se zalagala za podsticanje matematičkog obrazovanja kod žena i nacionalnih manjina. Predavala je na Univerzitetu Severna Karolina čak tri decenije, a važnost informatike shvatila je veoma rano. Godine 1960. dobila je donaciju od IBM-a za uspostavljanje računarskog centra, koji je bio jedan od prvih te vrste na nekom crnačkom koledžu.
11. Džulija Robinson
Robinsonova je najpoznatija po svom radu na problemu odlučivanja i Hilbertovom desetom problemu. Njeno rano školovanje je prekinuto u više navrata zbog bolesti, ali je bila fenomenalan učenik, s izraženim zanimanjem za matematiku. Godine 1975. postala je redovan profesor na Berkliju, a o njenom radu je snimljen i dokumentarni film. Takođe, bila je prva žena na čelu Američkog društva matematičara.
12. Ketrin Džonson
Ketrin je želela da studira matematiku, ali se suočila sa velikim problemom. Naime, u Vajt Sulfer Springsu gde je živela, nije postojala opcija školovanja za crnce poslednjeg, osmog razreda. Zato je morala da pređe u drugi grad. Godine 1938. postala je prva crnkinja koja je diplomirala na Univerzitetu Zapadne Virdžinije. Imala je poteškoća da se zaposli, a kako su vrata NASA-e bila otvorena za nove ljude, postala je deo njihovog tima. Svaki dan tokom 33 godine, odlazila sam na posao srećna. Nikada mi se nije desilo da ustanem i da mi se ne ide, rekla je ona. Godine 2015. uručena joj je Predsednička medalja slobode, a danas živi sa porodicom u Hemptonu, zalažući se da njeni unuci i studenti nastave karijeru u nauci i tehnologiji.
13. Meri Džekson
Meri je školu pohađala u Hemptonu i bila je sjajan učenik. Godine 1943. postala je sekretar i knjigovođa za USO, a kasnije se pridružila Nacionalnom savetodavnom komitetetu za aeronautiku. Na kraju je unapređena u avio-inženjera, specijalizovanog za aerodinamiku. Posle tri decenije, dospela je do najvećeg nivoa inženjera, ali je, umesto da prihvati ponudu, odlučila da se fokusira na borbu za manjinska prava.
14. Kristin Darden
Dardenova je matematičar, analitičar podataka i aeronautički inženjer koji je svoju dugogodišnju karijeru posvetio istraživanju zvučnog zida u Američkoj svemirskoj agenciji NASA. Ona je postala jedna od prvih ženskih vazduhoplovnih inženjera u Lengliju, a iza sebe ima više od 50 publikacija iz oblasti aeronautike.
15. Marjam Mirzahani
Dok je bila mlađa, Marjam nije bila previše zainteresovana za matematiku i želela je da postane pisac. Danas se bavi hiperboličkom geometrijom, Tajhmilerovom teorijom, ergodičkom teorijom i simplektičkom geometrijom i predaje na Univerzitetu u Stanfordu. Godine 2014. postala je prva žena u istoriji koja je osvojila Fildsovu medalju, a s obzirom na njene velike ambicije kada je reč o matematici, njeno vreme tek dolazi.
