Godine 1999. na brdu Hisar iznad Leskovca, arheolog amater Šćepan Turović pronašao je predmet u obliku igle, dužine 64,5 centimetara za šta će se ispostaviti da je mnogo više od arheološkog otkrića.
Igla koju je Šćepan Turović pronašao prilikom iskopavanja na lokalitetu Hisar poslata je na Nuklearni institut u Vinči gde su vršene analize, a rezultati su pokazali da se radi o predmetu od čistog gvožđa, bez dodatnih primesa. Ovaj predmet star 33 veka bio je bez tragova korozije i u njemu nijedan drugi metal nije pronađen, a moderna tehnologija ne poznaje tehniku kojom je ovo izvedeno. Sumnja da se radi o meteoritskom gvožđu ubrzo je otklonjena jer u njemu postoje primese nikla koji u ovom predmetu nije detektovan.
Turovićeva igla poslata je na još jedno testiranje, ovaj put u smederevsku železaru Sartid gde je proba trajala 100.000 sekundi što je isključilo svaku mogućnost greške. Igla od savršeno kompaktnog gvožđa u kom nisu pronađene ni pukotine, niti trag korozije, upoređena je sa američkim etalonom od navodno elementarnog gvožđa, međutim prilikom testiranja američke poluge u vinčanskoj aparaturi utvrđeno je prisustvo drugih metala što nam objašnjava da igla sa Hisara po rezultatima premašuje ovu polugu. Obaveštavanje javnosti o Turovićevoj igli u tom trenutku prestaje jer je postala predmet dugoročne naučne pažnje pošto je, očigledno, da taj predmet, pored ostalog, sadrži i formulu o trajnoj zaštiti od korozije. Dr Milorad Stojić iz Arheološkog instituta kaže da bi identifikacija ove formule imala pozitivne posledice na ekologiju jer bi se dobilo večito gvožđe koje bi moglo iznova da se reciklira i utrošak energije bi se znatno smanjio.
>>Sedam manje poznatih čuda antičkog sveta
>>Drevne naprave koje još uvek zbunjuju naučnike
Jedan od primera čistog nerđajućeg gvožđa nalazi se u predvorju džamije iz 12. veka u Indiji. Stub, za koji se veruje da je nastao korišćenjem slične tehnologije, visok je 7,30 metara i na njemu je sanskritom ispisano da ga je u petom veku podigao hindu kralj Čandragupta.
