MAJKA MAKRENA I ČARAPE KRALJA PETRA

Kad je neprijatelj saterao izmučenu srpsku vojsku u ćošak, te 1915. godine jedini izbor bio je povlačenje preko Albanije okovane snegom i ledom. Sa njima je bio i poslednji srpski kralj, Petar I Karađorđević, a jedna majka krenula je na put kako bi svom jedincu predala prtenu košulju i vunene čarape koje mu je tek isplela.

Makreni Spasojević, udovici iz sela Slovac kod Lajkovca jedina želja bila je da oženi sina jedinca Marinka i da se u kući Spasojevića začuje dečja graja. Nažalost, crni oblak se ponovo nadvio nad Srbijom, s jedne strane udariše Švabe i Austrijanci, a s druge Bugari. Jesen 1915. donela je beskrajne kolone srpske vojske i prognanih civila koji su morali da napuste domovinu i preko Albanije dođu do obale.

>>Oko sokolovo: kako je lik Dragutina Matića obišao svet

Kad je Marinko Spasojević krenuo sa vojskom, bilo je fino vreme, ali polako je stizala zima, a Makrena se uputila za njima kako bi svom jedincu dala tople vunene čarape koje samo što je isplela i jednu prtenu košulju, da ima da se presvuče. Stigla je čak do Albanije, ali dalje nije mogla. Pored Vezirovog mosta preko Belog Drima stajala je i gledala jednog po jednog vojnika, ne bi li prepoznala svog sina jedinca, ali uzalud, nijedan od njih nije bio Marinko. Tada je ugledala poznato lice – bio je to stari kralj Petar koji je išao sa svojom vojskom. Makrena onu košulju dade jednom ranjenom vojniku, a vunene čarape kralju, rekavši mu da ih nazuje preko čizama jer će tako lakše preći klizav i strmi most. Kad pređe most, neka potraži Marinka Spasojevića iz Valjevskog sela Slovac i neka mu da čarape, jer ko bi bolje znao vojnika od njegovog kralja. Kralj je obećao da joj ispuniti želju, a ona mu poljubi ruku i krene nazad.

Prolazilo je vreme, a u Slovac su stizale strašne vesti o pogibiji srpskih vojnika. Lelek majki odzvanjao je krajem, a među njima bila je Makrena koja je oplakivala pokojnog supruga i momke iz kraja. Baš u to vreme, u selu je smeštena grupa ranjenih neprijateljskih vojnika, a jedan od njih zapazio je Makrenu koja ga je podsetila na njegovu majku. Pred smrt je izrazio želju da ga ona oplakuje, međutim ona nije htela ni da čuje. Tek kad su joj rekli da mu je to poslednja želja, Makrena je otišla na sahranu i lelekala iz sveg glasa, misleći samo na svog sina o čijoj sudbini ništa ne zna. Priča se da je samo odjednom zanemela i upala u grob, a kad su je izvukli bila je mrtva.

>>Milunka Savić: najodlikovanija žena u istoriji ratovanja

Kralj Petar se celim putem raspitivao zna li neko Marinka Spasojevića iz sela Slovac. Jednog dana je, povlačeći se kroz snežne planine, naišao na grupu srpskih vojnika koji su izgubili bitku sa hladnom zimom. Naredio je vojsci da ih pretresu i pronađu vojne knjižice, a u jednoj je pisalo sledeće: Marinko Spasojević, selo Slovac, srez Valjevski, vojska Užička. Kralj Petar nije imao srca da pošalje u otadžbinu tužnu vest. Tek posle rata je odlučio da pošalje državnog savetnika Iliju Đukanovića u Slovac, da izjavi saučešće majci Makreni, međutim ona je odavno bila mrtva i zaboravljena. Čuvši to, stari kralj je Đukanoviću dao novac i naredio da se Makreni i njenom sinu Marinku podigne spomenik na kom je pisalo: Ovaj spomenik podiže Petar Karađorđević Makreni Spasojević koja leži ovde, i njenom sinu Marinku, koji se večnom snom smiri u gudurama Arbanije. Ovo je ujedno i jedini poznati slučaj kod nas, a možda i u svetu da je jedan kralj podigao spomenik svom podaniku, seljaku.

Stari kralj je ove čarape čuvao do smrti, a u njima je i izdahnuo. Kako piše Milovan Vitezović, 21. avgusta 1921. godine oko samrtničke postelje kralja Petra okupio se konzilijum lekara. Bolničar koji je prišao da mu namesti ležaj, pod jastukom je našao vunene čarape, a kralj ga je zamolio da mu ih obuje, da mu noge ne zebu i nakon toga je mirno sklopio oči.

>>Slavka Tomić, zaboravljena heroina Prvog svetskog rata

Posle Drugog svetskog rata, novim vlastima je zasmetalo ime kralja Petra, pa je naređeno da se spomenik sruši. Tek 65 godina kasnije, Društvo srpskih domaćina na čelu sa Nićiforom Aničićem iz Johanesburga, pokrenulo je inicijativu da se spomenik obnovi, što je nedugo potom i učinjeno. Zahvaljujući njima, sačuvana je priča o Makreni Spasojević, kralju Petru i jednim seljačkim vunenim čarapama u kojima je stari kralj proveo poslednje trenutke svog života.