Sid i Nensi je biografski film o Sidu Višesu, basisti engleske pank-rok grupe Sex Pistols, i njegovoj devojci Nensi Spandžen, snimljen 1986. godine u režiji Aleksa Koksa. Iako isprva nije prošao dobro na blagajnama, kasnije je stekao kultni status.
1. Godine 1980, 25-godišnji režiser Aleks Koks napisao je scenario o američkom detektivu koji je unajmljen da pronađe devojku koja je pobegla s basistom jednog benda. Bila je to izmišljena priča inspirisana Sidom i Nensi, praćena aktuelnim političkim zbivanjima u Engleskoj. Koks je tvrdio da verovatno nikad neće napraviti film po tom scenariju i ostavio ga je sa strane.
2. U Holivudu je nešto kasnije razmatrana ideja da se snimi film o Sidu i Nensi, u kome su glavne uloge trebali da tumače Madona i Rupert Everet. Stoga su Koks i producent Abe Vul rešili da to urade prvi.
3. Čuveni glumac Gari Oldman, koji je igrao Višesa, dosta se izgladnjivao za potrebe filma. Čak je i otišao predaleko, pa je bio hospitalizovan. Inače, nije ga interesovao ni Sid ni pank muzika, tj. sebe nikako nije video u tom filmu. Na kraju je ipak pristao da glumi u njemu, a tada je imao svega 28 godina.
4. Kortni Lav, udovica pevača Kurta Kobejna, smatrala je da je idealna za ulogu Nensi, ali je Koks hteo da ona bude dodeljena nekoj glumici sa više iskustva. Ipak, u znak izvinjenja, uključio je Kortni u svoj sledeći film Pravo u pakao.
5. En Beverli, majka Sida Višesa, pokušala je da spreči realizaciju ovog ostvarenja, ali je ipak odustala od toga.
6. Koksov drugi izbor za ulogu Višesa bio je Danijel Dej-Luis.
7. Prvobitno ime filma bilo je Ljubav ubija i trebalo je da bude rađen u crno-beloj tehnici.
8. Debora i Frenk Spandžen, Nensini roditelji, nisu želeli da imaju ikakve veze sa ovim ostvarenjem. Čak ih nije interesovalo ni da ga pogledaju.
9. Album sa muzikom iz Sida i Nensi ne sadrži nijednu pesmu Pistolsa, ali ni Višesa. Njih dve (Dum Dum Club i Love Kills) napisao je Džo Stramer, frontmen grupe The Clash, a numera Fears Swords and Knives benda Tears for Fears, koja postoji u filmu, na albumu se nije našla jer nije bila dovoljno u duhu pank muzike.
10. Kloi Veb (Nensi) i Oldman su improvizovali dijalog u sceni koja vodi do smrti Spandženove, a na njega su značajno uticali arhivski materijali koji su im bili dostupni.
11. Džon Lidon, poznat pod bivšim umetničkim pseudonimom Džoni Roten, rekao je da je za njega ovaj film najniži oblik života. Upitan da li smatra da je u njemu išta realno, kazao je da je to možda samo ime Sid.
12. Indastrijal metal bend Ministry je frazu Never trust a junkie iskoristio u svojoj numeri Just One Fix.
