Ovi tinejdžeri, u dobi između dvanaest i sedamnaest godina, izlaze u kasnim večernjim satima, druže se i zabavljaju uz muziku. S obzirom na to da u velikoj meri usvajaju neprijateljski stav prema Hitlerjugendu, oni predstavljaju opasnost za druge mlade ljude, stoji u izveštaju nacističke partije iz jula 1943. godine.
Od trenutka kada je Adolf Hitler došao na vlast i postao poznat u svojoj rodnoj Nemačkoj, njegova misija bila je da indoktriniše omladinu tako da ona postane neustrašiva, okrutna i nepokolebljiva, odnosno da poseduje sve kvalitete potrebne za borbu protiv demokratije. Tako je nastala organizacija Hitlerjugend, tj. Hitlerova omladina 1922. godine. Hitlerovi omladinci bili su viđeni kao budući arijevski nadljudi vođeni antisemitizmom. Hitlerjugend je isprva postojao samo u Minhenu i 1923. godine, brojio je tek nešto više od hiljadu članova (trinaest godina kasnije, bilo ih je preko pet miliona). Međutim, nisu svi nemački adolescenti želeli da budu deo te priče. Mali, ali subverzivni broj njih, pobunio se protiv takvog vida ispiranja mozga. Bili su poznati kao Pirati runolista i postali su trn u oku Rajha.
Od 1936, svi mladi Nemci bili su u obavezi da postanu deo Hitlerove omladine. Nezainteresovanost nije tolerisana, pa se, zbog straha ili odanosti, veliki broj tinejdžera priključivao toj grupi. Pirati runolista, kojima su bedževi sa runolistom krasili revere, svoju pobunu započeli su u radničkim oblastima gradova poput Kelna i Esena. Jedan od njihovih slogana bio je Večiti rat Hitlerovoj omladini. U početku, nacisti u njima nisu videli pretnju. Naime, njihove aktivnosti su bile uobičajene za mlade. Okupljali su se na javnim mestima, odlazili na planinarenje i slično, ali su, kako je vreme odmicalo, postajali sve agresivniji. Učestvovali su u pobunama protiv nacista, ispisivali grafite (Dole Hitler, Nikad više nacistička brutalnost…), pa čak i organizovali napade na fabrike municije. Pored njih, najpojznatiji pokret otpora bio je Bela ruža. Najistaknutiji članovi grupe, sestra i brat Sofi i Hans Šol, i dan-danas predstavljaju simbol antifašističke borbe.
Tokom 30-ih se u Nemačkoj pojavila još jedna slična frakcija, poznata kao Svingjugend. Njeno ime predstavljalo je parodiju na brojne omladinske grupe oformljene od strane nacista, poput Hitlerjugenda, a oko sebe je okupljala ljubitelje džeza i svinga, uglavnom iz Hamburga i Berlina. Oni su se sastajali u svojim domovima, klubovima, iznajmljenim halama i na raznim drugim mestima. Otvoreno su odbacivali sve ono što je zagovarao nacistički režim, kao što je to, na primer, prirodan izgled bez šminke i pletenice u kosi, što je bilo poželjno za žene.
Zloglasni komandant Gestapoa Hajnrih Himler rekao je policajcima da ukoliko nekog uhvate kako sluša džez, treba da ga pretuku. Ipak, kasnije je odlučio da pošalje ozbiljniju poruku onima koji se i dalje budu jogunili. On je u oktobru 1944. godine zarobio trinaest agitatora, uključujući i sedam članova Pirata runolista i doveo ih do vešala u sredini Kelna. Svi zatvorenici su javno pogubljeni, a ostali članovi te grupe bili su poslati u logore. Sve grupe povezane sa njima označene su kao kriminalne. Godine 2015, nemački zvaničnici su ih proglasili borcima za slobodu, pa su odlikovali pet preživelih članova u Kelnu. Hitlerova želja o mladim Nemcima koji će bez straha gledati u lice nedaćama se definitivno obistinila, ali ne kako je on to zamislio. Na kraju su istinski pobednici bili oni koji su se protivili njegovoj tiraniji.
