NAJEKSTREMNIJE KULTUROLOŠKE MODIFIKACIJE TELA

Kulturološke modifikacije tela prisutne su u različitim delovima sveta od pamtiveka. Neke su imale religijski značaj kao što je, na primer, zaštita od zlih duhova, a druge su bile simbol lepote, pa se tako u našim krajevima devojčicama buše uši kako bi im se stavile minđuše. Međutim, u nekim krajevima naše planete praktikuju se izuzetno ekstremni načini modifikacije koji često drastično menjaju izgled ljudskog tela.

kulturološke modifikacije tela

Razvlačenje donje usne

kulturološke modifikacije tela

Ova forma modifikacije tela koristila se u nekim delovima Afrike i Južne Amerike pre oko 10.000 godina. Prema nekim podacima, jedino pleme koje danas praktikuje istezanje usne je pleme Mursi iz Etiopije. Tradicija nalaže da žene plemena Mursi počnu sa razvlačenjem usne pre nego što stasaju za udaju. Donja usna se prvo probuši i u rupu se stavi štapić, a kako vreme odmiče, u probušenu usnu se stavljaju sve veći i veći diskovi od gline ili drveta, dok god usna može da se rasteže. Što je usna šira, to je devojka privlačnija muškarcima plemena Mursi i veća je šansa da joj bude ponuđen brak.

Oštrenje zuba

kulturološke modifikacije tela

Mnoga plemena u Baliju su turpijala zube zbog mišljenja da zubi predstavljaju emocije kao što su bes i ljubomora. Aboridžini, kao i neka plemena u Vijetnamu i Sudanu oštrili su svoje zube u religijske svrhe, dok je u majanskoj tradiciji ova forma bila rezervisana za pripadnike više klase. Mnoge kulture u Africi praktikovale bi oštrenje zuba kako bi imitirale životinje, a danas se dosta mladih pripadnica različitih plemena odlučuje na ovaj korak kako bi bile lepše.

Izduživanje lobanje

kulturološke modifikacije tela

Izduživanje lobanje praktikovano je hiljadama godina, a danas je poznato da se primenjuje samo u nekim delovima pacifičke države Vanuatu. Ovu metodu praktikovala su neka južnoamerička plemena, uglavnom Maje, zatim Aboridžini u Australiji i Novom Zelandu. Takođe, slične izdužene lobanje pronađene su i na prostoru današnjeg Iraka i u grobnicama egipatskih kraljeva. Motiv je bio isti kod svih – izdužena glava simbolisala je višu klasu, kao i visoku inteligenciju, a procedura se obavljala neposredno nakon rođenja tako što bi se bebama čvrsto obmotavalo platno oko glave kako bi se sprečilo širenje lobanje, pa bi ona rasla u dužinu.

Ukrašavanje ožiljcima

kulturološke modifikacije tela

Ukrašavanje ožiljcima najčešće se praktikuje u afričkim plemenima umesto tetovaža, budući da se mastilo ne vidi jasno na tamnoj koži. Prema tradiciji ovih naroda, ostavljanje ožiljaka po telu je ritual kojim se označava prolaz u zrelo doba, a tumači se i kao znak hrabrosti i odanosti plemenu. Ukrašavanje tela na ovaj način praktikuje se najviše u plemenima oko reke Sepik u Papui Novoj Gvineji gde najstariji članovi plemena žiletima ucrtavaju šare po telima mladića. Kako rane zarastaju, ožiljci koji ostanu podsećaju na kožu aligatora. Postoji verovanje da će aligator pojesti dete koje je ostalo zarobljeno u telu mladića, koji na taj način postaje čovek, sposoban da zaštiti svoje pleme.

Ostavljanje ožiljaka po licu praktikuju Dinke, nomadsko pleme u Južnom Sudanu. Dečacima i devojčicama plemena Dinka zabranjeno je da plaču tokom procedure kako bi pokazali hrabrost. Devojčice se šaraju noževima po celom licu i ožiljci koji ostanu simbolišu lepotu, a dečacima se iscrtavaju tri paralelne linije na čelu koje simbolišu muškost.

Izduživanje vrata

burmansko pleme

Žene naroda Kajan iz Mjanmara i Tajlanda poznate su po svojim izduženim vratovima, zbog čega ih često pogrdno nazivaju žirafama. Tradicija nalaže da se devojčicama, kad napune pet godina, oko vrata stavljaju prstenovi koji teže oko dva kilograma. Broj se vremenom povećava, a dozvoljeno je nositi najviše 25 prstenova. Iako je ovo poznato kao izduživanje vrata, on zapravo ostaje isti, ali se ramena i grudni koš spuštaju pod pritiskom i tako se stvara efekat dugačkog vrata. Neki tvrde da je izduženi vrat simbol lepote, a drugi da je neprivlačan i da se žene na taj način čuvaju od pripadnika suparničkih plemena. Ova forma modifikacije tela danas se upražnjava u zabačenim selima Mjanmara, a žene nose prstenove kao deo kulturnog identiteta.

Povezivanje stopala

lotosovo stopalo

Povezivanje stopala žena praktikovano je u Kini skoro hiljadu godina, ali je zabranjeno u 20. veku. Cilj je bio sprečiti rast stopala devojčica uvezivanjem zavojima sa prstima privučenim prema jastučićima, što bliže peti. Ovaj način modifikacije tela takođe je bio simbol lepote i visokog statusa, a idealna dužina stopala bila je 10 centimetara. Takođe, smatralo se da su žene sa povezanim stopalima dobre supruge jer trpe bol i ne žale se.

Istezanje ušiju

modifikacije tela

Danas takozvane plagove u ušima možemo videti kod ljudi koji žele da budu drugačiji, uglavnom kod muškaraca. Međutim, ova vrsta pirsinga nije novotarija i praktikuje se već stotinama godina u raznim plemenima. U nekim kulturama istegnute uši predstavljaju suzbijanje zla, obred prolaza u zrelo doba ili su znak lepote. Pleme Masai u Keniji i amazonsko pleme Huaorani, kao i neka plemena u Burmi još uvek praktikuju istezanje ušiju.

>>Ko su Mandinke?

>>Sve za lepotu: najbizarniji kozmetički preparati

>>Najbizarnije metode ulepšavanja

LEAVE A REPLY