ČERNOBILJSKE BABUŠKE: SESTRINSTVO KOJE U RADIOAKTIVNOJ ZONI OPSTAJE VEĆ GODINAMA

U Černobilju, gradu na severu Ukrajine, nekada je živelo oko 14.000 stanovnika. Nesreća koja ga je zadesila aprila 1986. godine, učinila ga je jednim od najinteresantnijih ali i najjezivijih mesta na svetu, u kome vreme kao da je stalo. Međutim, uprkos neviđenoj katastrofi, ima onih koji nisu želeli da napuste svoje domove, a reč je o zajednici koju uglavnom čine žene u poodmaklim godinama života.

cernobiljske babuske

Ove godine navršile su se tri decenije otkako je Černobilj pogodila jedna od najvećih katastrofa savremenog doba. Iako stručnjaci tvrde da ovaj region neće biti bezbedan za život narednih 20.000 godina, postoje ljudi koji su se na sopstvenu odgovornost i poluilegalno vratili svojim kućama. To su većinom žene, a o njihovom životu snimljen je i dokumentarac u režiji Holi Moris. U središtu tog filma su Hana, Valentina i Marija, koje uprkos mišljenju većine, žive kao sav normalan svet. One su se, kao i ostali povratnici, prilagodile postapokaliptičnim vremenima, a sve što im treba, obezbeđuju same. Radijacija ih kako kažu ne plaši, već samo glad. Takođe, ističu da su gore prošli oni koji su zauvek napustili svoja ognjišta, jer su umrli od tuge. 

Ove hrabre babuške preživele su svašta tokom svog života, od dugogodišnjeg izgladnjivanja za vreme Staljina i nacističke invazije, pa sve do užasavajuće katastrofe koja je zadesila Černobilj. Njihovi muževi su takođe živeli sa njima, no nažalost, više nisu među živima. Takođe, i onih koji su ostali, sve je manje, jer su godine i starost učinili svoje. Sa druge strane, turizam u Černobilju postoji, turista je iz godine u godinu sve više i više, priroda se vremenom koliko-toliko oporavila, ali ništa nije kao što je bilo pre aprila 1986.

LEAVE A REPLY