TIM BERNERS LI, GENIJE KOJI JE IZMENIO SVET

U svetu u kome postoji više od jedne milijarde veb-sajtova, teško je zamisliti da je nekada postojao samo jedan. To je bio slučaj 6. avgusta 1991. godine, kada je fizičar i programer Tim Berners Li javnosti preko interneta prikazao prvu veb-stranicu. U to vreme radio je u Evropskom institutu za istraživanja u oblasti fizike (CERN), koji se nalazi kod Ženeve, a u roku od devet godina, osnovani su popularni Amazon, Ibej i Gugl, čime je započeta jedna od najvećih revolucija u poslovanju i životu uopšte. 

Berners Li
Foto: Paul Clarke

Tim Berners Li je rođen u Londonu 1955. godine i diplomirao je kao dvadesetjednogodišnjak na Oksfordu u Engleskoj. Njegova karijera u CERN-u započela je 1980. godine, kada je zapravo i začeta ideja o svetskoj mreži. Iste godine napustio je tu organizaciju, da bi se vratio u istu 1984. godine kao saradnik. U martu 1989. godine predstavio je sistem za komunikaciju između naučnika unutar jedne jedinice CERN-a, koji se zasnivao na dva principa: otvoreni dizajn i prenos putem mreže. Predlog je prihvatio Majk Sendal. 

Do kraja 1990. godine, Berners Li je razvio ključne tehnologije koje su temelji svetske mreže, uključujući i osnovni softver pretraživača i veb servera. Prva veb-stranica puštena je na mrežu 6. avgusta naredne godine, a Tim, koji se danas naziva ocem interneta, nikada nije pokušao da zaradi na svom projektu. Naime, svetska mreža je od samog starta bila besplatna kao što je i danas, i to je ključ njenog uspeha. U januaru 1993. godine, tim sa Nacionalnog centra za superkompjuterske aplikacije (NCSA) Univerziteta u Ilinoisu razvio je Mozaik, prvi pravi internet brauzer, čija je poslednja verzija izašla pre 19 godina. U narednom periodu pokrenuti su Jahu, Amazon, Ibej i Gugl, neki od najuticajnijih sajtova kojima veliki broj ljudi iz celog sveta pristupa svakog dana. Do trenutka kada je Fejsbuk počeo sa radom, odnosno do 2004. godine, na internetu je postojalo više od 50 miliona sajtova. Berners Li je u oktobru 1994. osnovao W3, organizaciju zaduženu za izradu standarda interneta. Magazin Tajms ga je uvrstio među 100 najvećih umova 20. veka, a ono što je zanimljivo, jeste činjenica da se baš u njemu 1999. godine našao članak putem kog je uputio izvinjenje zbog kosih crta koje se moraju unositi prilikom surfovanja po internetu. Kako je rekao, tadašnja tehnologija mu je dozvoljavala da napravi adrese bez njih, ali ih je uprkos tome stavio u prvobitnu verziju. Danas s porodicom živi u Sjedinjenim Američkim Državama, u Bostonu, i zalaže se za otvoren internet bez cenzura i prisluškivanja od strane vladinih agencija.

Komentari

komentara

LEAVE A REPLY