KAKO JE NARODNA POEZIJA ”UVELA” SRBIJU U EVROPU

Sve do doba romantizma, srpska narodna književnost, umetnost i kultura bile su u senci. Zahvaljujući nemačkim stvaraocima kao što su Jakob Grin i Gete, srpski narod je konačno počeo da privlači pažnju Zapada, koji se tada po prvi put zapitao ko su ti Srbi.

kosovka devojka

Jako dugo Balkan nije privlačio pažnju intelektualnih zapadnih krugova, a o slovenskim narodima pod otomanskom vlašću se znalo vrlo malo. Sve do uspona romantizma, književnoumetničkog, ali i donekle ideološkog pravca koji je zahvatio Evropu krajem 18. veka, srpska narodna književnost, umetnost i kultura bili su u senci. Romantičarske ideje su slavile nacionalnu državu, jezik, kulturu, istoriju i borbe za nacionalno oslobođenje. Zahvaljujući tim idejama i velikim nemačkim stvaraocima kao što su Jakob Grin i Johan Volfgang Gete, srpski narod je konačno počeo da privlači pažnju Zapada, koji se tada možda po prvi put zapitao ko su ti Srbi i kakva je njihova kultura.

>>20 interesantnih činjenica koje možda niste znali o Srbiji

Usmena narodna epska poezija dala je Evropljanima mogućnost da saznaju kakav je život Srba, kakvi su naši običaji i istorija. Prosvetiteljska misija Vuka Stefanovića Karadžića, u kojoj je zabeležio poeziju kako ju je čuo od narodnih pevača i guslara, omugućila je Jakobu Grinu da razivije naklonost prema našoj kulturi koju je entuzijastično proučavao i predstavljao Zapadu. Upravo preko Grina, koji je u međuvremenu naučio i srpski jezik, naše narodne pesme su dospele do Getea, jednog od najvećih i najcenjenijih umetnika svoga doba. Gete je rekao za srpsku narodnu poeziju da je po svojoj lepoti uporediva sa biblijskom Pesmom nad pesmama. Veliki doprinos širenju srpske poezije dali su pored ova dva nemačka romantičara i Aleksandar Sergejevič Puškin, Tereza Jakob Tali, Johan Herder, Klod Foriel i Adam Mickjevič.

Epske pesme su rezultat narodnog stvaralaštva. One su prenošene sa kolena na koleno i opevaju važne događaje, velike bitke i dela junaka. Nazvane su i muške jer su čojstvo, junaštvo i slavna prošlost najčešće bile glavne teme. Dominantan stih je bio epski deseterac, a priča je bila dinamična, bez suvišnih lirskih detalja. Epske pesme su se tradicionalno pevale uz gusle, a narodni pevači često su dodavali osnovnom obliku pesme lični pečat, ali tako da ne promene njegovu suštinu. Imajući u vidu činjenicu da su ove pesme prenošene usmeno, guslari su predstavljali najvažnije čuvare i tumače ovog kulturnog bogatstva i nasleđa. Zahvaljujući pevačima kao što su Filip Višnjić, Tešan Podrugović i Starac Milija, Srbi danas kroz umetničku formu uče o nacionalnim herojima kao što su knez Lazar, Kraljević Marko, Miloš Obilić, car Dušan i drugi stvarni i izmišljeni likovi. Verbalna kreativnost srpskog naroda dovela je do toga da se pored epskih narodnih pesama razviju i narodne lirske pesme, priče, bajke, zagonetke, balade i legende koje su, uprkos činjenici da su Srbi vekovima bili bez svoje države, ostale sačuvane u vidu našeg bogatog kulturnog nasleđa koje je na neverovatan način izmaklo zaboravu i uvelo Srbiju u društvo velikih evropskih kultura.

Izvor: Newsweek

LEAVE A REPLY