MATA HARI: OD FATALNE PLESAČICE DO NAJPOZNATIJE ŽENE-ŠPIJUNA U PRVOM SVETSKOM RATU

Egzotična, dopadljiva i beskrajno tajnovita, holandska plesačica Margareta Gertruda Zele, poznatija pod umetničkim imenom Mata Hari, osvojila je Evropu početkom 20. veka. Bila je visoka, atraktivna i vešta u indijskim plesovima i na sceni se pojavljivala gotovo naga. Postala je ljubavnica milionera i industrijalca Emila Gimea, a imala je i niz veza sa bogatašima i plemstvom. Za vreme Prvog svetskog rata, uhapšena je i optužena za špijunažu, kao i smrt najmanje 50.000 ljudi. Proglašena je krivom i nad njom je izvršena smrtna kazna 15. oktobra 1917. godine.

Mata Hari

Mata Hari je rođena kao Margareta Gertruda Zele 7. avgusta 1876. godine u Livardenu u Holandiji, kao prvo od četvoro dece Adama Zelea i njegove žene Antje van der Meulen. Željna avanture, u dobi od 18 godina javila se na oglas iz novina u kome je kapetan Rudolf Meklaud tražio ženu. Venčali su se u julu 1895. godine i dobili dvoje dece koja su umrla u detinjstvu i ranoj mladosti, a njihov brak je bio kratkog veka. Razveli su se 30. avgusta 1902. godine, a Margareta je završila u Parizu gde je nastupala kao cirkuska jahačica, pod imenom Lejdi Mekleod. Zbog izuzetno loše finansijske situacije, radila je i kao slikarski model, a ubrzo je uzela i umetničko ime Mata Hari, što na malajskom jeziku znači sunce ili oko dana. Postala je poznata za relativno kratko vreme, a manja pozorišta su čak angažovala plesačice koje su imitirale njene pokrete. Sa svih strana bila je obasipana poklonima i novcem i ljubavni život joj je bio buran – njenom hipnotišućem šarmu podlegli su mnogi poznati i imućni muškarci. Većina njih je zbog njenih prohteva bankrotirala, a kada bi se to desilo, ona bi se onda bavila najstarijim zanatom na svetu, jer je tako više zarađivala nego na plesnom podijumu. Godine 1914. Margaretina karijera počela je da stagnira, a nedugo potom, buknuo je Prvi svetski rat.


Detalji o njenoj špijunskoj karijeri su i dan-danas nejasni, ali se zna da ju je u jesen 1915. godine nemački diplomata Karl Kromer nagovorio da za 20.000 franaka počne da špijunira za Nemačku. Da li je to zaista radila, ostalo je pod znakom pitanja. U svakom slučaju, tada 39-ogodišnja Margaret, dobila je kodno ime H 21. Narednih nekoliko meseci putovala je Evropom, a njeno učestalo kretanje privuklo je pažnju britanske obaveštajne službe, koja je počela da sumnja da se radi o neprijateljskom špijunu. Ispitana je tokom prolaska kroz Englesku, ali kod nje nisu pronađeni nikakvi inkriminisani dokazi. Ipak, Britanci su upozorili svoje francuske saveznike o tome da bi trebalo da pomno prate svaki njen pokret. Godinu dana kasnije, Mata Hari je potonula još dublje u ratne intrige. Tog leta, obaveštajac Žorž Ladu prišao joj je u Parizu sa ponudom da špijunira za Francusku, svestan činjenice da je ona navodno nemački agent. Kako je u to vreme bila zaručena za Vladimira de Maslofa, 21-ogodišnjeg kapetana ruske vojske, želela je da zaradi novac da bi započela novi život sa njim, pa je prihvatila Laduov predlog. Nakon neuspelog pokušaja odlaska u Belgiju, u novembru 1916, završila je u Španiji, u naručju kapetana Arnolda Kalea koji joj je navodno rekao sve o tajnim planovima za nemačku okupaciju Afrike. U svakom slučaju, kada se vratila u Pariz, uhapšena je i optužena da je nemačka špijunka. Nekoliko meseci provela je u pritvoru i dok je iskreno pričala o svom promiskuitetnom načinu života, uporno je tvrdila da se nije bavila špijunažom. Kurtizana, priznajem, govorila je ona. Špijun? Nikad!


Uprkos nedostatku dokaza, tužilaštvo je ovu fatalnu ženu krivilo za smrt hiljade vojnika, te je na kraju, kao najveći ženski špijun veka, osuđena i streljana 15. oktobra 1917. godine. Međutim, njen stvarni angažman u ulozi špijuna nije nikada bio potvrđen i to je ono što i dalje fascinira brojne istoričare. Tajni dokumenti o njenom slučaju postaće javno dostupni 2017, a ona, erotska plesačica koja je mamila uzdahe muškaraca širom Evrope, zauzela je značajno mesto u svetskoj kulturi. O njoj su pisane knjige i snimani filmovi (Matu Hari je u istoimenom filmu 1931. glumila i filmska diva Greta Garbo, a kasnije i mnoge druge), a posle se njen lik počeo pojavljivati u video-igrama, pa čak i animeu. Takođe, iako je najveći deo svega navedenog zasnovan na fikciji, nemoguće je osporiti činjenicu da je i sad, skoro ceo vek kasnije, velika inspiracija mnogim umetnicima.

>>Top 10: Najpoznatiji špijuni svih vremena

LEAVE A REPLY