Kako Šveđani nisu želeli da prevode reč fika, ona se ustalila i u jezicima drugih naroda, posebno onih na severu kontinenta. U originalu, fika se izgovara kao dve reči – fi-ka i označava pauzu u dnevnim aktivnostima, za kafu i slatko pecivo ili kolač, uz druženje. Kada bi fika bila običan coffee break, mogli bismo da kažemo da ga svi praktikujemo, ali nije tako – u pitanju je društveni fenomen koji ima svoja pravila, a uživanje u njima se uči.
Fika je toliko važna da se analitičari pitaju: Nije li u ovom ritualu tajna uspeha švedske ekonomije? Odgovor je – možda jeste, pa sa ovakvom vrstom pauze eksperimentišu velike kompanije širom sveta. Fika je u švedskim firmama obavezna, sastavni je deo radnih ugovora i poslovne kulture, a najkvalitetniju kafu, toplu čokoladu ili čaj, zaposleni obično dobijaju besplatno. Primera radi, ako posetite korporativni veb sajt mega brenda Ikea, na njemu ćete naći sledeći pasus: Više od pauze za kafu, fika je vreme za opuštanje, komunikaciju sa kolegama i razmenu mišljenja. Neke od najboljih ideja i odluka nastale su na fiki.
Fika u Beogradu
Fika u Švedskoj nije rezervisana samo za posao, svi je praktikuju više puta dnevno, radnim danom i u danima vikenda. Šta se tada konkretno događa, što bismo mogli da primenimo u Beogradu? Tradicionalno, za fiku se spremalo sedam različitih vrsta domaćih kolača, kolačića i tome slično. I danas se zadržalo pravilo da ih domaćin, ukoliko je fika u kući, spremi nekoliko, a ako je ambiciozan i svih sedam. Fika se u švedskim gradovima organizuje u parku, ako je vreme lepo, na travi, uz kafu za poneti i domaći keks koji svako donese, po izboru. U savremenim uslovima, to su najčešće omiljeni organski slatkiši kupljeni u prodavnici, a proizvođači se trude da, specijalno za fiku, potrošačima ponude što zdravija, ukusnija i originalnija rešenja. Najčešće se, ipak, na fiku odlazi u kafeterije, koje nude autentične mirise i ukuse najsvežije pripremljenih napitaka, kolača, domaće čokolade i slično. U toku radnog vremena pauza se obično pravi dva puta. Zaposleni i poslodavci tretiraju je kao obaveznu, isključivo u navedenom obliku. Sa sobom se ne nosi laptop, ne gleda se u ekrane telefona. Razgovara se o vremenu, putovanjima, porodici i ostalim stvarima. Ako je susret u kafeu, običaj je da svako plati svoj račun. Neobavezna fika može da bude i prvi sastanak sa budućim partnerom, emotivnim ili poslovnim, kratak susret sa članom porodice, prijateljem, u popodnevnim satima i tako dalje. Poruka je uvek ista i univerzalno primenljiva – sedite i zaista uživajte u tih 15 minuta kvalitetno provedenog vremena! Odmora od svega!
Fika vodič za poslodavce
Vratimo se na pomenuta istraživanja o uticaju fike na biznis. U Švedskoj se na pauzama svakodnevno druže menadžment i zaposleni. Istovremeno, u merenjima produktivnosti na poslu, Švedska je na 11. mestu u svetu, a Norveška, u kojoj se slično praktikuje – druga. Japan i Južna Koreja, na primer, poznati po dugom radnom vremenu, su tek na 20. odnosno 30. mestu. I dok poslodavci širom sveta pokušavaju da kopiraju švedski model obavezne pauze, Šveđani uvode isti običaj u digitane timove. Osobe koje rade na udaljenim lokacijama i komuniciraju sa kompanijom putem interneta prave u dogovoreno vreme specijalno organizovane fike – onlajn. Fika je, dakle, svetla tačka, i nada u druželjubivost hladnog severa, za sve koji se spremaju da se upute na rad u nordijske zemlje. Par stotina naših srećnih sugrađana, koji do narednog leta dobiju posao u prvoj robnoj kući Ikea u Srbiji, takođe će uživati u obaveznoj fiki. Mi, ostali, možemo sami da je uvedemo. Fika promoviše usporavanje, opuštanje i mala zadovoljsva više puta u toku dana, a u Beogradu za takvu naviku svakako ima i vremena i potrebe.
>>Zanimljive činjenice o Švedskoj
Izvor: Danubeogradu
