ŠTA JE ŠUŠA U “DANAS SVAKA ŠUŠA…”

A neka šuša gunđa po novinama – kaže jedan citat iz našeg poznatog dnevnog lista, dok drugi u istom listu kukaju jer Svaka šuša ima veću platu od njih. Stvarno, ko li su te šuše, što, čini se, drže sve privilegije u našem društvu i uvek uspevaju da se izvuku iz svake situacije?

bik

Priznaćete da nikada nećete reći Danas svaka šuša nema posao, novac i sl., već upravo suprotno. To znači da prema šušama gajimo izrazito potcenjivački odnos i da, zapravo, one uvek dobijaju nešto što ne zaslužuju ili rade nešto čemu nisu dorasli. Šuša je, zapravo, naziv za brava ili goveče bez rogova, a pogrdno se tom rečju imenuje i nesposobna, bezvredna osoba, osoba bez imalo ugleda, ništarija (Rečnik Matice srpske).

>> Poreklo izraza “španska sela” i kako je dospeo u srpski jezik

>> Odakle potiče skraćenica OK?

>>Šta su trice i kučine?

Naziv šuša dobili smo od prideva šut u značenju koji je bez rogova, pa nam je tako poznat i izraz šut s rogatim (ne može se bosti, biti) u značenju goloruk i nemoćan ne može protiv jačeg. Dakle, šut, ili onaj bez rogova, jeste nemoćan, što znači da su životinje bez rogova viđene kao slabe, nemoćne, lišene snage i potencije koju im pružaju rogovi upravo kao simbol moći i energije kod životinja.



Dragana Mršević Radović u svojoj knjizi Frazeologija i nacionalna kultura podseća na to da su sličnog značenja i deminutivi šuška (brbljiva i jezičava žena i malen, neugledan, neznatan čovek) i šušica (sirotinja, čovek male vrednosti, telesno slab i bolestan čovek), kao i frazeologizam šuša i grmuša (neko ili nešto bez vrednosti).

Jezikofil.rs

LEAVE A REPLY