Eni Edson Tejlor je rođena 24. oktobra 1838. godine u Obernu, a javnost je za nju čula nakon što je na svoj 63. rođendan željna slave skočila sa Nijagarinih vodopada u buretu. Međutim, iako uspešan, njen skok je prenelo tek nekoliko medija, a ona je do kraja života živela u siromaštvu.
Eni je bila kći mlinara koji je preminuo kada je imala samo 12 godina. Iza sebe je ostavio pozamašnu svotu novca, pa je njegova porodica imala lagodan život. Mnogo godina kasnije i nakon četvorogodišnje obuke, mlinareva kći je postala učiteljica. U tom periodu je upoznala svog budućeg muža Dejvida Tejlora s kojim je mala jednog sina koji je umro u ranom detinjstvu. Ubrzo je ostala udovica jer je Dejvid poginuo u Građanskom ratu i dosta je putovala širom Amerike, jedva sastavljajući kraj sa krajem. Na kraju je završila u Bej Sitiju, gradu u Mičigenu, nadajući se da će postati instruktorka u plesnoj školi. Kako u ono vreme tamo takva ustanova nije postojala, otvorila je svoju sopstvenu.
Šestu deceniju života dočekala je u bedi i siromaštvu, pa je videvši u jednom časopisu članak o Nijagarinim vodopadima, dobila sumanutu ideju. Naime, rešila je da na svoj 63. rođendan, 1901. godine, skoči sa Nijagarinih vodopada u buretu verujući da će, ukoliko uspe, steći svetsku slavu i bogatstvo. Izvela je skok i preživela s manjim ozledama, a njenom veselju nije bilo kraja. Istakla je da niko to više nikada ne bi trebao ponoviti, a njena želja o popularnosti se nažalost nije ostvarila. Do kraja života živela je na ivici bede, zabavljajući turiste pričama o svom podvigu. Takođe, suprotno njenom savetu, Nijagarini vodopadi postali su glavno odredište mnogih pustolova. Vlasti su zbog brojnih nesreća bile primorane da zabrane ekstremne sportove, a za sve one koji se ne pridržavaju propisa, predviđena je visoka novčana kazna.
