OVIH ŠEST STVARI DUGUJEMO VIKINZIMA

Od kraja osmog pa sve do kasnog 11. veka, Vikinzi su dominirali Evropom i širili se ostatkom sveta, od najudaljenijih delova Rusije do istočne obale Severne Amerike. Iako su njihovi napadi bili brutalni i često usmereni protiv verskih ciljeva, bilo je i onih situacija kada su konflikte rešavali mirnim putem. Ostavili su svoj trag na skoro svim regionima i civilizacijama i zanimljivosti o njima možete da pročitate OVDE, a u nastavku vam donosimo šest stvari za koje su zaslužni upravo oni.

vikinzi

1. Napredak u brodogradnji i plovidvi

Vikinzi su bili vrsni brodograditelji i iako je malo poznato kako su uspevali da se orijentišu tokom dugih plovidbi, za njihovo vreme je brodogradnja doživela značajan razvoj – od pojave efikasnijih jedara do specijalizovanih ratnih brodova. Oni su se oslanjali na jednostavne ali sofisticirane alate poput kompasa, kojeg su koristili nakon zalaska Sunca ili tokom oblačnih dana. Za lociranje Sunca koristili su i par kristala poznatih kao sunčevo kamenje – kalcitno kamenje koje proizvodi šare kada je izloženo polarizaciji UV zraka u sunčevoj svetlosti. Naime, kada se kristali drže prema nebu, orijentacija tih šara na kamenju pomaže u lociranju pozicije Sunca iza horizonta. Inovacije te vrste dovele su do toga da Vikinzi imaju veliku prednost prilikom putovanja u udaljene zemlje. Na samom vrhuncu, oni su bili aktivni na četiri kontinenta istovremeno, što ih čini prvim pravim globalnim građanima.

2. Jezik

Vekovima nakon svog prvog ataka na engleskom tlu 753. godine, Vikinzi su učestvovali u seriji napada i formirali naselja na britanskim ostrvima, ostavljajući tako trajni uticaj na zemljište, kulturu i jezik. Interakciju sa svojim engleskim susedima najpre su ostvarili kroz poljoprivredne i trgovinske aktivnosti, a kasnije i kroz mešovite brakove, pa je tako dolazilo do mešanja staronordijskog i staroengleskog jezika. Taj proces se ogleda u imenima kao što su Grimsby, Thornby i Derby (sufiks by je skandinavska reč za okućnicu ili selo) ili Lothwaite (thwaite = livada, komad zemlje) itd. Takođe, primera radi, reč berserk dolazi od staronordijskog berserker, što u doslovnom prevodu znači – medveđa koža. Smatra se da su se berzekeri (drevni nordijski ratnici koji su se zaklinjali na vernost bogu Odinu) tokom rituala pred bitku oblačili u medveđu kožu.

3. Dablin

Dablin, glavni a ujedno i najveći grad Irske, Vikinzi su osnovali 841. godine i tim područjem su vladali skoro dve stotine godina, sve dok ih irski kralj Brajan Boru nije porazio 1014. godine. U njihovo vreme bio je poznat kao Dubh Linn, tj. Crni bazen.



 4. Skije

Iako najstarije skije datiraju između 8.000 i 7.000 godina pre nove ere (otkrivene su u Rusiji), a prvi zapis o skijanju dolazi iz Kine, Vikinzi su ti koji su zaslužni za zapadnu tradiciju tog popularnog vida rekreacije. Inače, čak i reč ski dolazi od staronordijskog skio.

5. Češalj

Na Vikinge su neprijatelji gledali kao na zapuštene varvare. Međutim, oni su bili sve samo ne neuredni. Svakog dana su se češljali –  svako je imao svoj vlastiti češalj, a kupali su se svake subote, o čemu svedoči i ime tog dana (švedski lördag, norveški lørdag). Koristili su i sapun, često su menjali odeću, a strana im nije bila ni sauna. U vikinškim grobnicama su pored pinceta, brijača i tome slično pronađeni i češljevi za kakve zna današnji zapadni svet. Sve navedeno ide u prilog tome da su vikinški ratnici shvatali ličnu higijenu veoma ozbiljno.

6. Sage

Islandske sage, pisane od strane nepoznatih autora u 12, 13. i 14. veku, usmerene su na istoriju, pogotovo na genealogiju i porodičnu istoriju. Izraz saga se kasnije počeo koristiti i van konteksta nordijske književnosti, odnosno za višedelna, složena dela fikcije koja svojim sadržajem imaju epski karakter (npr. saga Ratovi zvezda, Sumrak saga i sl.).

>>Osam poznatih Vikinga za koje bi trebalo da znate

LEAVE A REPLY