Marija Antoaneta bila je francuska kraljica, supruga francuskog kralja Luja XVI i ćerka austrijske carice Marije Terezije. Po dolasku u Pariz, stanovnici prestonice su je primili sa simpatijama, međutim ubrzo je postala sinonim za rasipništvo, što je izazvalo veliko nezadovoljstvo građana. Uhapšena je 1792. godine nakon neuspelog bekstva sa kraljem u Belgiju, a naredne godine je optužena za izdaju nakon čega joj je 16. oktobra 1793. godine odrubljena glava.
Austrijska princeza
Rođena u Beču 2. novembra 1755. godine, nadvojvotkinja Marija Antoaneta bila je 15. po redu i poslednje dete cara Svetog rimskog carstva Franca I i moćne habzburške vladarke Marije Terezije.
Brak u 14. godini
Da bi se zapečetio novostvoreni savez između dva zakleta neprijatelja Austrije i Francuske, čiji su se odnosi poboljšali za vreme Sedmogodišnjeg rata, austrijski vladar ponudio je ruku svoje najmlađe ćerke nasledniku francuskog prestola dofenu Luju Avgustu. Dana 7. maja 1770. godine, kraljevska mlada predata je Francuzima na ostrvu u sred reke Rajne, a velika povorka je nadvojvotkinju otpratila do Versajskog dvorca. Dan nakon što je Marija Antoaneta srela 15-ogodišnjeg budućeg kralja Francuske, održano je venčanje praćeno raskošnom ceremonijom.
Dugih sedam godina
Samo nekoliko sati nakon što su se sreli prvi put, mladenci su posle svadbe otpraćeni do spavaće sobe da bi prve bračne noći poradili na tome da dobiju naslednike, međutim, između njih dvoje se ništa nije desilo. Očigledno se ništa nije desilo narednih sedam godina jer je Luj patio od bolesti zbog koje je bio impotentan. Marija Terezija odlučuje da 1777. godine pošalje jednog od svojih sinova u Versaj da interveniše, a problem koji je imao Luj XVI rešen je hirurškom intervencijom i Marija Antoaneta je u roku od godinu dana rodila prvo dete.
>>Katarina Velika: zanimljivosti o jednoj od najmoćnijih žena u istoriji
>>Razvod na plemićki način: dok nas dželat ne rastavi
Madam Deficit
Dok je narod po selima širom Francuske gladovao, Marija Antoaneta je naručila izgradnju zaseoka Petit Hameau, sa jezerima, vikendicama, farmama, vodenicama i vrtovima u kojem bi ona i njene dame provodile vreme pretvarajući se da su mlekarke i pastirke. Veruje se da je upravo zbog rasipanja novca na izgradnju ovog sela među revolucionarima dobila nadimak Madam Deficit.
>>Ljubavne veze koje su promenile tok istorije
>>Deset najluđih vladara u istoriji
Neka jedu kolače
Kada joj je rečeno da francuski seljaci nemaju hleba da jedu, ona je navodno grubo odgovorila Neka jedu kolače! Međutim, ne postoji dokaz je Marija Antoaneta izgovorila ovu dosetku. Izraz je izvučen iz konteksta i francuski filozof Žan Žak Ruso ga zapravo pripisuje španskoj princezi Mariji Terezi koja se 1660. godine udala za Luja XIV. Ova rečenica je takođe povezivana sa tetkama Luja XVI, mnogo pre nego što je lažno pripisana Mariji Antoaneti.
Suđenje i pogubljenje
Devet meseci nakon pogubljenja bivšeg kralja Luja XVI, Revolucionarni sud optužio je bivšu kraljicu za izmišljene zločine protiv Francuske koji su uključivali veleizdaju, promiskuitet i incestuozne odnose sa svojim sinom Lujom Šarlom. Luj Šarl, koji je u vreme suđenja imao osam godina, bio je prinuđen da svedoči da ga je majka zlostavljala, a sud je odlučio da je bivša kraljica kriva po svim tačkama optužnice i jednoglasno ju je osudio na smrt.
Ekshumacija
Telo Marije Antoanete je nakon pogubljenja stavljeno u kovčeg i bačeno u zajedničku grobnicu iza Crkve Svete Madlene. Godine 1815, kad je Burbonskom restauracijom Luj XVIII došao na vlast nakon Napoleonovog izgnanstva, novi kralj je naredio da se tela njegovog starijeg brata i Marije Antoanete ekshumiraju i da im se priredi pristojna sahrana i tela smeste u baziliku Sen Deni, gde počivaju gotovo svi francuski kraljevi.