ŽIVOT I SMRT LAVA TOLSTOJA, JEDNOG OD NAJVEĆIH SVETSKIH NOVELISTA

Lav Nikolajevič Tolstoj rođen je 9. septembra 1828. godine u porodici plemićkog porekla – titulu grofa njegovim precima dodelio je u 18. veku lično Petar Veliki. Njegova bezvremenska, prava remek-dela Ana Karenjina i Rat i mir, prodata su u velikom broju primeraka širom sveta, a on je kao pacifista stekao hiljade sledbenika, među kojima su bili i Martin Luter King i Mahatma Gandi.

Tolstoj1. Bio je sklon porocima

Tolstoj je ostao upamćen po tome što je ceo život vodio borbu sa svojim unutrašnjim demonima: pio je, kockao se i odlazio u javne kuće. Godine 1862. oženio se 18-godišnjom Sofijom, kćerkom jednog moskovskog lekara, s kojom je imao trinaestoro dece, od kojih je osmoro preživelo detinjstvo. Za njegove brojne afere i način života saznala je iz njegovih dnevnika i mada je njihova ljubav bila jaka i obostrana, morala je platiti svoj danak ljubomori. Naime, Sofija je konstantno mislila na sve one pripadnice lepšeg pola koje je njen muž voleo i poznavao pre nje.

2. Sofijina pomoć mužu

Iste godine kada se oženio, Tolstoj je počeo da radi na romanu Rat i mir, a Sofija se odmah ponudila da mu pomogne. Bez obzira na to koliko je bila umorna ili neraspoložena, ona je svako veče uzimala i prepisivala ono što bi on tokom dana napisao. To je trajalo sedam godina, tokom kojih je po nekim računicama Rat i mir prepisala čak osam puta.

3. Godine 1901. Ruska pravoslavna crkva izbacila ga je iz svojih redova 

Inspirisan anarhističkim mišljenjem, Tolstoj je u zrelim godinama pokušavao je da spoji hrišćanstvo sa anarhizmom, kreirajući tako hrišćanski anarhizam, odnosno verovanje da je Bog kroz Isusovo učenje jedini autoritet koji je odgovoran za hrišćane. Anarhisti su i te kako cenili njegovu misao, a šta je o tome mislila Ruska pravoslavna crkva možda najbolje govori činjenica da je veliki pisac pred kraj života bio ekskomuniciran iz nje.



4. Podeliio je svoje bogastvo prosjacima 

Tolstoj se zahvaljujući Ani Karenjini obogatio, ali nije želeo da sav novac zadrži za sebe, već ga je podelio prosjacima, što je razbesnelo Sofiju.

5. Umro je od pneumonije 20. novembra 1910. godine na železničkoj stanici

Jedan od najvećih ruskih pisaca umro je od upale pluća u Astapovu, na železničkoj stanici, nedugo nakon što je napustio svoj dom. Imao je 82 godine. Činim ono što ljudi mojih godina obično čine, jer želim da poslednje dane svog života  provedem u samoći i tišini, napisao je između ostalog u oproštajnom pismu koje je ostavio svojoj supruzi Sofiji. Inače, njih dvoje su se veoma udaljili tokom godina koje su proveli zajedno, a njegov nestanak postao je prava medijska senzacija. Nameravao je da se skrasi na jednoj malenoj parceli u vlasništvu njegove sestre, ali ga je u tome omela smrt koja ga je poput njegove heroine Ane Karenjine zadesila na železničkoj stanici – s tim što ju je ona želela. Sahranjen je u svojoj kući u Jasnoj Poljani, koja je danas muzej.



LEAVE A REPLY