DREVNE NAPRAVE KOJE JOŠ UVEK ZBUNJUJU NAUČNIKE

Danas je svet preplavljen elektronskim napravama koje omogućavaju brzu komunikaciju sa najudaljenijih tačaka, kupovinu iz svog doma pritiskom na jedno dugme, kao i mnoge druge stvari koje nam olakšavaju život. Međutim, da li je sve to produkt novog doba? Neke drevne naprave koje su pronađene su toliko sofisticirane i napredne da naučnici još ne mogu da shvate kako je čovek koji je živeo pre više stotina godina uspeo da napravi tako nešto.

Rimski dodekaedar

drevne naprave

Oko sto ovakvih predmeta veličine od 4 do 11 centimetara pronađeno je na prostoru nekadašnjeg Rimskog carstva, ali naučnici još uvek ne znaju šta bi to trebalo da predstavlja. Napravljeni su najčešće od bronze ili kamena, a neki od njih su prekriveni raznim simbolima od kojih veliki deo još uvek nije dešifrovan. Dok neki spekulišu da dodekaedar nije ništa drugo nego običan držač za sveće, drugi smatraju da predstavlja složeni instrument za merenje, uređaj za određivanje optimalnog datuma za setvu, merač za kalibraciju vodovodnih cevi i slično.

>>Misteriozna otkrića na koja nauka nema odgovor

>>Drevni izumi koji su nerazumljivi modernoj nauci

>>Od saharina do penicilina: izumi koji su nastali sasvim slučajno

Bagdadska baterija

bagdadska baterija

Bagdadska baterija pronađena je 1936. godine u Iraku, u jednom selu blizu Bagdada zbog čega je i dobila ovaj naziv. Ovaj predmet se sastoji od 14 centimetara dugačke glinene vaze koja u sebi ima bakarni cilindar i gvozdeni štapić i veruje se da je nastao od 224-640 godine nove ere. Testiranjem ovog predmeta i izradom replika utvrđeno je da se prilikom dodavanja nekog kiselog agensa poput sirća ili soka od limuna ili grožđa u cilindru stvara elektricitet, ali do danas nije sa sigurnošću utvrđeno za šta je mogao da bude korišćen u to doba. Postoje neke pretpostavke da su se ovakve baterije koristile za akupunkturu, stimulaciju elektrošokom, naelektrisanje metalnih statua ili pozlaćivanje, međutim nigde nije pronađen dokaz za takve tvrdnje.

Dropa diskovi

dropa diskovi

Dropa kamenje ili dropa diskovi pronađeni su na granici između Kine i Tibeta na groblju koje se nalazi na Himalajima. Diskovi su navodno stari 12.000 godina, a pored njih su pronađene kosti ljudi koji su bili visoki svega 120 centimetara. Utvrđeno je da su na diskovima uklesani hijeroglifi koji nisu vidljivi golim okom, a istraživači već decenijama pokušavaju da shvate kako su ovi predmeti stvoreni i šta predstavljaju. Sva objašnjenja koja su data na temu Dropa kamenja kose se sa osnovnim naučnim shvatanjima, a jedno od njih je dao profesor Cum Un Nui, koji u studiji koju je objavio 1962. godine tvrdi da se pre 12.000 godina srušio svemirski brod sa Dropa narodom i kako nisu mogli da ga poprave, odlučili su da se naviknu na život na Zemlji, ali da su ih lovili i ubijali pripadnici plemena Han. Ova studija je naišla na podsmeh, a nauka i dalje nema nikakvo objašnjenje.



Antikitera mehanizam

prvi kompjuter

Antikitera mehanizam pronašao je 1901. godine lovac na morske sunđere u olupini jednog trgovačkog broda u blizini grčkog ostrva Antikitera. Nastao je oko 100. godine pre nove ere i koristio se za računanje astronomskih pozicija. Ovaj predmet napravljen je od bronze i visok je 33 centimetra, a na njemu je ispisan tekst od oko 3.000 slova koji se sastoji od uputstva za upotrebu, sa odeljcima o astronomiji, geografiji i mehanici. Ovaj mehanizam opisuje se kao prvi mehanički računar, a tehnološki artefakti slične složenosti nisu se pojavljivali narednih 1.000 godina.

>>Deset manje poznatih činjenica o životu Nikole Tesle

>>Galileo Galilej: zanimljivosti o ocu savremene astronomije

>>Albert Ajnštajn: činjenice o životu čuvenog naučnika

Gvozdeni stub u Delhiju

indija

Gvozdeni stub u Delhiju visok je 7.21 metara i težak 6.5 tona, a podigao ga je budistički maurijski vladar Čandragupta II (375-414). Proizveden je starim postupkom kovačkog zavarivanja jer je pokazano da se sastoji od 98 odsto kovanog gvožđa. Stub ima veliku otpornost prema koroziji koja se tokom svih ovih godina proširila svega dvadeseti deo milimetra. Ovo služi kao dokaz sjajnog umeća nekadašnjih indijskih kovača, a veruje se da su sadržaj sumpora i fosfora, kao i povoljni klimatski uslovi, najviše zaslužni za otpornost stuba. Ipak, naučnici još uvek ne mogu da shvate kako su Indijci razvili ovu tehniku obrade gvožđa koje vekovima bez propadanja stoji na otvorenom.

>>Osam činjenica o Isaku Njutnu

>>20 zanimljivosti koje niste znali o Leonardu da Vinčiju

>>Izumi koji su pokrenuli svet



LEAVE A REPLY