Bilo da kijamo zbog alergije, prehlade ili sunca, razlog za to je uvek isti: naše telo pokušava da se oslobodi čestica koje iritiraju nervne završetke u sinusima.
Kijanju prethodi iritacija koja pokreće reakciju i time šalje signale mozgu, koji zatim govori telu da reaguje. Oči se zatvaraju, celo telo se zgrči, a glotis (otvor između glasnih žica) se, praćen udahom, zatvara. Nakon toga sledi snažan izdah koji, budući da je glotis zatvoren, mora da nađe izlaz kroz nosne kanale. Ovaj izdah oslobaća telo od čestica koje su iziritirale nervne završetke.
>>Zašto naš glas zvuči drugačije kad ga snimimo?
>>Pareidolija: zašto vidimo lica u raznim objektima?
>>Šta je paraliza sna i kako nastaje
Jednim kijanjem može da se rasprši i do 40.000 kapljica koje su najčešće pomešane sa bakterijskim i virusnim česticama. Brzina ovih kapljica može da bude oko 150 kilometara na sat i to je najbrži način da se proširi zaraza, zbog čega lekari apeluju da se usta i nos prilikom kijanja pokriju maramicom ili laktom sa unutrašnje strane.
Ljudi nisu jedina bića koja kijaju. Ovo se dešava mnogim životinjama i razlog za to je isti kao kod ljudi, međutim kod iguana je poznato da kijaju kako bi se njihovo telo očistilo od nepotrebnih soli. Nauka još uvek nije došla do kompletnog saznanja šta se dešava sa mozgom prilikom kijanja, ali nas uverava da, suprotno uvreženom mišljenju, kijanje ne može da zaustavi rad našeg srca.
