Kradljivac leševa
Krađa leševa omogućavala je studentima anatomije, uključujući i Andreasa Vezalijusa, oca moderne anatomije, da istraže svaki deo ljudskog tela, pa je do 18. veka ljudima bilo plaćeno da obezbede sveže leševe za potrebe medicinskih istraživanja. Kradljivci leševa su tako pravili tunele do groba sa manje udaljenosti, a sveža tela bi izvlačili konopcem.
Skupljač pijavica
Sve do 19. veka, pijavice su bile glavno obeležje zapadne medicine. Ovaj uglavnom ženski posao zahtevao je stajanje golim nogama u močvarama punim pijavica, a radnici su posle toga najčešće patili od velikog gubitka krvi i opasnih infekcija.
Rimski perač odeće
Perači odeće u Starom Rimu potapali su tkaninu u mešavinu mokraće i vode, a zatim je gazili dok mrlje ne nestanu. Amonijak iz urina činio je da odeća bude čista i bela, a posude u kojima se odeća pere prvo bi stajale u javnim toaletima i drugim javnim mestima kako bi ljudi mokrili u njih i na taj način perače snabdevali sredstvom za pranje.
Kraljev pomoćnik
Biti pomoćnik kralja bila je velika čast koja je značila veliko poverenje i bliskost, međutim ovde je reč o posebnoj vrsti pomoći. Naime, engleski monarsi su imali osobu čije je glavno zaduženje bilo da bude prisutna dok oni vrše nuždu i da ih opere kad završe, kao i da se otarasi izmeta. Iako su imali priliku da budu uz svog vladara kad je najosetljiviji, čistač kraljevske zadnjice svakako nije bilo prijatno zanimanje.
Egipatski pogrebnik
Egipatski pogrebnici koji su pripremali mrtve za zagrobni život provodili su mnogo vremena među leševima. OVDE smo pisali kako je tekao proces mumifikacije u Starom Egiptu.
Žrtveni jarac
U Engleskoj je mladom princu dodeljivan žrtveni jarac, dečak koji bi odrastao i obrazovao se s njim i na taj način bi razvili snažnu vezu. Razlog tome bilo je pravilo da princa samo kralj može da kazni, pa bi tako učitelji neposlušnog prica kažnjavali tako što bi fizički kaznili njegovog žrtvenog jarca.
