Sikilov epitaf, najstarijiji primer potpune muzičke kompozicije, pronađen je u Maloj Aziji 1883. godine od strane škotskog arheologa Vilijama Mičela Ramzija.
O staroj grčkoj muzici danas se dosta zna, jer su naučnici uspeli da definišu i zabeleže modernom notacijom desetak drevnih zapisa melodija pronađenih na različitim mestima u Grčkoj i Maloj Aziji. U javnom i privatnom životu starih Grka muzika je imala enormnu ulogu, jer su venčanja, sahrane, poljski radovi, verski obredi i tome slično bili u tesnoj vezi sa njom, a kad se za nekog govorilo da je musikos, to je značilo da on ne samo da razume jezik muzike, već i da je obrazovan. Među sačuvane ostatke grčke muzičke prakse spada i Sikilov epitaf, kompozicija koja prema procenama datira iz prvog veka naše ere i koju je napisao Sikil, lirski pesnik, a Ramzi ju je pronašao u Tralu, gradiću nadomak Ajdina u Turskoj. Ta kratka, vrlo izrazita melodija bila je uklesana na nadgrobni spomenik i jedinstvena je po tome što je potpuna, uprkos svojoj kratkoći. Naravno, ono što je najvažnije, jeste činjenica da su i stari Grci pevali o značaju pozitivnih misli, jer tekst kaže sledeće: 
Dok živiš, sijaj
Ne žali ni za čim
Život je kratak
A vreme zahteva svoj danak.
