KRALJ ARTUR: ISTORIJSKA LIČNOST ILI MITOLOŠKI JUNAK?

Svi znamo priču o kralju Arturu iz Kamelota koji je, prema srednjovekovnoj legendi, vodio britske snage (uključujući i vitezove okruglog stola) u bitku protiv anglosaksonskih osvajača u ranom šestom veku. Međutim, postavlja se pitanje da li je kralj Artur zaista postojao, ili je jednostavno samo junak keltske mitologije.

Iako debata o ovome traje već vekovima, istoričari do sad nisu mogli da potvrde da li je kralj Artur zaista postojao. Njegovo ime se ne pojavljuje ni u jedinom preživelom izvoru o anglosaksonskoj invaziji u kojem je keltski monah Gildas pisao o Bici na Badonskom gorju oko 500. godine, u vreme kad se dogodila. Nekoliko stotina godina kasnije, Artur se po prvi put pojavljuje u spisima jednog velškog istoričara po imenu Nenije, koji je dao listu od dvanaest bitaka u kojima se kralj navodno borio. Sve izvučene iz velške poezije, bitke su se događale u toliko različitim vremenima i mestima da je bilo prosto nemoguće da jedan čovek učestvuje u svima njima.



Velški pisci su kasnije krenuli da nastavljaju Nenijevu priču, pa se slava kralja Artura proširila van Velsa i keltskog sveta. U popularnoj knjizi iz 12. veka Istorija kraljeva Britanije Džefri od Monmuta napisao je prvu životnu priču kralja Artura, opisujući njegov čarobni mač Kaliburn (kasnije Ekskalibur), njegovog vernog viteza Lanselota, kraljicu Ginevru i čarobnjaka Merlina. Neodoljiva mešavina mita i činjenica, knjiga je navodno napisana na osnovu davno izgubljenog keltskog rukopisa koji je navodno samo Džefri mogao da pročita. Serija romansi koje je napisao francuski pesnik Kretjen de Troa dala je priči o Arturu duhovni motiv opisujući njegovu potragu za misterioznim Svetim gralom. Iako Artur možda nije bio stvarna ličnost, njegova mitska snaga je samo jačala kako su prolazili vekovi. Engleski vladari od Henrija VIII do kraljice Viktorije forsirali su legendu o kralju Arturu u političke svrhe, dok su mnogi pisci, slikari, fotografi, filmski stvaraoci i drugi umetnici stvorili svoje verzije za buduće naraštaje.



LEAVE A REPLY

Please enter your comment!
Please enter your name here