SUĐENJE VEŠTICAMA IZ SEJLEMA, GORKO NASLEĐE KOLONIJALNOG MASAČUSETSA

Suđenje vešticama iz Sejlema počelo je u proleće 1692. godine nakon što je grupa devojčica iz Sejlem Vilidža u okolini Masačusetsa tvrdila da ih je zaposeo đavo i zbog toga direktno optužila nekoliko žena za veštičarenje. Kako se talas histerije širio po kolonijalnom Masačusetsu, u Sejlemu je sazvan Specijalni sud kako bi se ispitali slučajevi. U junu mesecu iste godine pala je i prva žrtva: Bridžit Bišop proglašena je vešticom i osuđena na smrt vešanjem. Odmah nakon ove žene, stradalo je još osamnaest meštana, a oko 150 žena, dece i muškaraca optuženo je u narednim mesecima. Do septembra 1692. histerija je počela da se smiruje i javno mnjenje se okrenulo protiv suđenja. Iako je Opšti sud u Masačusetsu kasnije poništio osuđujuće presude protiv optuženih veštica i njihovim porodicama odredio novčanu naknadu, sam pomen ovog nemilog događaja već vekovima ostavlja gorak ukus u ustima.

sudjenje vesticama u sejlemu

Šta je prethodilo ovom događaju?

Verovanje u natprirodno, tačnije u praksu đavola da nekim ljudima u zamenu za lojalnost daje moć da naude drugima bilo je i široko rasprostranjeno u kolonijalnoj Novoj Engleskoj. Pored toga, težak život koji je pratio ruralnu puritansku zajednicu u Sejlem Vilidžu (danas Denvers, Masačusets), kao i epidemija boginja i konstantni strah od napada susednih indijanskih plemena pogodovao je razvoju verovanja u natprirodne stvari koje namerno otežavaju svakodnevni život običnog stanovništva.

>>Šest poznatih istorijskih slučajnosti

U januaru 1692. godine, devetogodišnja Elizabet Beti Peris i jedanaestogodišnja Ebigejl Vilijams (ćerka i nećaka lokalnog paroha Semjuela Vilijamsa) dobile su epileptični napad praćen nasilnim ponašanjem i nekontrolisanim kricima. Nakon što je lokalni lekar Vilijam Grigs dijagnostikovao zaposednutost, ostale mlade devojke iz okruženja počele su da pokazuju slične simptome. Krajem februara iste godine, raspisana je poternica za Titubom, robinjom porodice Peris koja je poreklom sa Kariba, kao i za još dve siromašne stanovnice Sejlem Vilidža – Sarom Gud i Sarom Ozborn, koje su devojčice optužile da su bacile čini na njih.

sudjenje vesticama sejlem

Histerija počinje da se širi…

Tri žene koje su optužene da su veštice dovedene su pred sudije Džonatana Korvina i Džona Hathorna radi daljeg ispitivanja, a u sudnici su bile prisutne i devojčice koje su ih optužile, ne propuštajući priliku da ispuštaju neartikulisane krike i previjaju se, čime bi njihova zaposednutost delovala uverljivije. Iako su Sara Gud i Sara Ozborn odbile da priznaju krivicu, Tituba je izjavila da je odgovorna za sve što se izdešavalo. Želeći verovatno da se spasi sigurne presude, odlučila je da bude doušnik, rekavši da u selu postoji još veštica koje, zajedno sa njom, deluju u službi đavola kako bi naškodile puritancima. Histerija koja je zahvatila Sejlem ubrzo se proširila po celom Masačusetsu pri čemu je niz drugih žena optuženo za veštičarenje, uključujući i Martu Kori i Rebeku Nurs koje su smatrane uzornim članovima crkve i zajednice. Sada već široko rasprostranjeno, ovo ludilo nije poštedelo ni najmlađe članove društva, pa je tako vešticom proglašena i četvorogodišnja devojčica, ćerka optužene Sare Gud.

>>Ovo su samo neki od najomraženijih ljudi svih vremena

Ugledavši se na Titubu, nekoliko optuženih žena je priznalo da se bave veštičarenjem, a potom su optužile neke druge žene ne bi li na taj način spasile sebe. Suđenje vešticama ubrzo prevazilazi mogućnosti lokalnog pravosudnog sistema što novoimenovanog guvernera Masačusetsa Vilijama Fipsa navodi da u maju 1692. osnuje specijalni sud koji će se baviti isključivo ovim problemom. Novoosnovani sud, kojim su predsedavali Džon Hathorn, Semjuel Sival i Vilijam Stouten, izrekao je svoju prvu presudu 2. juna iste godine, osudivši Bridžit Bišop za veštičarenje. Ova nesrećna žena obešena je osam dana kasnije na obližnjem brdu u Sejlemu, a njena sudbina zadesila je još nekoliko ljudi koji su obešeni u narednim mesecima, dok su neki umrli u zatvoru. Gils Kori, suprug osuđene Marte Kori, okončao je tako što je pritiskan kamenjem sve dok nije umro jer je odbio da se izjasni o krivici.

sejlem vestice

Zaključak

Iako je uvaženi paroh Koton Mejter ranije upozoravao na sumnjive optužbe i svedočenja, njegova zabrinutost je u velikoj meri prošla neopaženo tokom celokupne histerije koja je harala ovim krajem gotovo godinu dana. Njemu se kasnije u borbi za pravedno suđenje pridružio i njegov otac, predsednik Univerziteta Harvard Inkriz Mejter, koji se zalagao za to da standardi dokazivanja veštičarenja moraju biti jednaki onima za bilo koji drugi zločin, uz konstataciju da je bolje da deset osumnjičenih veštica pobegne, nego da jedna nevina osoba bude osuđena. Usled naglog pada podrške javnosti, guverner Fips raspustio je sud u oktobru iste godine, a suđenja su, smanjenim intenzitetom, nastavljena sve do početka 1693. godine nakon čega su svi optuženi pomilovani i pušteni na slobodu.

>>Najokrutnije žene svih vremena (1. deo)

U januaru 1697. godine Opšti sud u Masačusetsu proglasio je dan žalosti u znak sećanja na tragediju koja se dogodila. Suđenja iz 1692. sud je proglasio nezakonitim, a sudija Semjuel Sival javno se izvino zbog svoje uloge u sramnom procesu u kom su nevini ljudi stavljeni na stub srama i izgubili živote. 

>>30 žena koje su promenile istoriju

U potrazi za naučnim objašnjenjem šta stoji iza neobičnog ponašanja stanovnika Sejlema za koje se verovalo da su zaposednuti, u magazinu Science je 1976. godine objavljena studija o ergotnoj gljivi koja se može naći u pirinču, pšenici i drugim žitaricama, a neželjeni efekti koji nastaju nakon konzumiranja su haluciniranje, povraćanje, grčenje mišića i slično.

LEAVE A REPLY