Poznato vam je da ako nešto radite kao ludi Nasta (ili luda Nasta), to uglavnom podrazumeva besmislenu, besciljnu, uzaludnu i može biti pomalo luckastu radnju. A otkud taj ludi Nasta postade sinonim ludila i zašto je u poslednje vreme uglavnom evoluirao u ludu Nastu?
Prema jednoj teoriji, posle pada Prvog srpskog ustanka, a pre dolaska Turaka, Srbi su napustili Beograd. Navodno je ostao samo jedan čovek po imenu Anastas (Nastas), od milja zvani Nasta, Cincarin sa Dorćola, iz ugledne trgovačke porodice koja je pomagala ustanike, pa od tog vremena postoji izraz ludi Nasta, a odnosi se na one koji se ne ponašaju u skladu sa opšteprihvaćenim standardima ponašanja (izvor belgradian.com).
Druga teorija kaže da su jadnog Nastu ostavili u povlačenju koje je usledilo 1813. godine pred Turcima zato što je zaista bio malo ćaknut. Navodno su ga Turci zatekli kako sam luta ulicama, doziva ljude, smeje se i peva, pa su ga kao bezopasnog poštedeli (izvor Vukajlija.com).
A s obzirom na to da je ime Anastasija, odnosno hipokoristik Nasta, kasnije zaživelo mnogo više od muškog imena Anastas, moguće je i da je ludi Nasta u narodnim predanjima vremenom promenio rod i postao luda Nasta.