POREKLO NAJPOZNATIJIH PRAZNOVERJA

Tokom vremena praznoverje se toliko ukorenilo u naše društvo da često nesvesno obavljamo pojedine sujeverne radnje. Pogledajte gde su zapravo nastala verovanja zbog kojih radimo ili izbegavamo određene sitnice jer se smatra da donose sreću ili nesreću.

petak 13

Da kucnem u drvo…

Često kad govorimo o nekim dobrim stvarima, imamo običaj da kucnemo u drvo da zli duhovi ne bi sreću pretvorili u nesreću. Ovaj običaj vodi poreklo od paganskih plemena koja su obožavala drveće, a neki od njih su drveće koristili za proročanstva. Verski rituali koje su upražnjavale određene plemenske zajednice bili su nezamislivi bez drveća, a Kelti su smatrali da u drveću žive duhovi i bogovi.

Broj 13

da vinči

Strah od broja 13 vuče korene iz nordijske mitologije. U čuvenoj priči 12 bogova je pozvano da prisustvuje večeri u Valhali, gradu bogova. Tada je Loki, bog sukoba i zla upao na večeru, povećavši broj prisutnih na 13, a drama koju je izazvao uticala je na to da broj 13 bude poznat kao proklet broj. S druge strane, strah od petka 13. vodi poreklo iz hrišćanstva jer se veruje da je Hrist zarapet upravo na ovaj dan, a broj gostiju na tajnoj večeri bio je 12, sa Judom kao 13. gostom.

Prolazak ispod merdevina

Priča da prolazak ispod merdevina donosi nesreću nastala je pre 5000 godina u Starom Egiptu. Merdevine naslonjene na zid formiraju trougao koji su Egipćani smatrali trojstvom bogova i prolazak kroz njega smatrao se skrnavljenjem ove svetinje.

Zvezda padalica

Veliki helenski astronom Ptolomej smatrao je da su zvezde padalice znak da bogovi vire sa neba, pa su tako ljudi kad god vide zvezdu padalicu zamišljali želju, ne bi li je neki bog uslišio, a ova praksa se održala do danas.

Prekrštanje prstiju

prekrsti prste

Ova sujeverna radnja najčešće se koristi u svetu i predstavlja znak nade ili želje za određenim ishodom. Poreklo prekrštanja prstiju nalazimo u hrišćanstvu i smatra se da su tom radnjom duhovi sprečeni da nam unište šansu za srećom.

Slomi nogu!

Slomi nogu je idiom koji se u pozorištu koristi da bi se izvođaču poželela sreća, jer se smatra da srećno donosi nesreću. Postoji nekoliko teorija iza ovog izraza, ali je najstarija i najverovatnija ona iz antičke Grčke gde ljudi u pozorištima nisu tapšali već su svoje zadovoljstvo iskazivali lupanjem nogama od pod, a ako bi to radili dovoljno dugo i jako, postojala je opasnost da slome nogu.

Slomljeno ogledalo i sedam godina nesreće

7 godina nesreće

Postoji mnogo teorija o tome gde je nastalo ovo verovanje, a jedna od njih je da se smatralo da odraz lika predstavlja drugo ja i da se razbijanjem odraza povređuje duša čoveka. Stari Rimljani su verovali da se život čoveka obnavlja svakih sedam godina, pa je potrebno toliko da prođe da bi se čovek oporavio od povređivanja nastalim usled razbijanja svog odraza. Druga teorija je zasnovana na praktičnim razlozima jer su ogledala ranije bila jako retka i skupa pa bi bio problem nabaviti novo ako se postojeće ogledalo razbije.

LEAVE A REPLY