1. Džordž Darvin (1845-1912)
Džordž Darvin, sin Čarlsa Darvina, još je kao dete briljirao u matematici, pa stoga ne čudi činjenica što je bio prva osoba koja je na matematički način razradila kako se Mesečeva orbita razvija usled talasnog trenja, krajem 19. veka.
2. Oge Nils Bor (1922-2009)
Frazom Kakav otac, takav sin najbolje bi se mogao opisati odnos između Ogea i njegovog oca Nilsa Bora, jednog od najistaknutijih naučnika 20. veka. Obojica su bili poznati fizičari i obojica su dobitnici Nobelove nagrade za svoj doprinos na tom polju.
3. Ejda King Lavlejs (1815-1852)
Kako bi doprinos Ejde King Lavlejs razvoju informatike bio priznat od strane naučnika iz čitavog sveta, bilo je potrebno nekoliko decenija. Naime, kćerka engleskog pesnika Džordža Gordona Bajrona i Anabele Milbank, zaslužna je za prvi algoritam ikada sačinjen sa idejom da se primeni na računaru, pa se iz tog razloga često smatra prvim računarskim programerom. Iako je u njeno vreme bilo nezamislivo da se žene bave naukom, majka ju je podržavala u svemu, pa je tako postala i odličan lingvista.
4. Ogataj-kan (1186-1241)
Džingis-kana, osnivača mongolske države, nasledio je sin Ogataj-kan, koji je nastavio njegove planove po pitanju ekspanzije Mongolskog carstva, pa je ono u njegovo vreme bilo najveće. S obzirom na to, teško je reći zašto je ostao zarobljen u senci svog oca. Sa druge strane, bio je i jedan od retkih vladara koji su bili pismeni.
>> Deset najluđih vladara u istoriji
5. Ana Frojd (1895-1982)
Ana Frojd, najmlađe od šestoro dete osnivača psihoanalize Sigmunda Frojda i njegove supruge Marte, još kao veoma mlada, zainteresovala se za rad svog oca. Njena ljubav prema deci i dečijoj psihoanalizi razvila se tokom školovanja. Godine 1925. postala je direktor Instituta za psihoanalizu u Beču i na tom mestu ostala više od jedne decenije. Takođe, u to vreme osnovala je i čuveni Dečiji seminar, a nešto kasnije i Kliniku za terapiju dece Hamsted u Londonu, koja od njene smrti 1982. godine, nosi njeno ime. Njeno delo Normalnost i patologija u detinjstvu predstavlja fundamentalno delo u oblasti teorije i prakse psihoanalize dece.
6. Franc Ksaver Volfgang Mocart (1791-1844)
Franc Ksaver Volfgang Mocart, sin Volfganga Amadeusa Mocarta, nekada čuda od deteta a danas najpoznatijeg Austrijanca svih vremena, nasledio je očev šarm i veliku sklonost i strast prema muzici. Školovao se kod tadašnjih istaknutih kompozitora i predavača u Beču, među kojima su bili Antonio Salijeri i Johan Nepomuk Humel i mada nije bio tako plodan kompozitor kao njegov otac, iza sebe je ostavio solidan broj dela iz oblasti klavirske i kamerne muzike.
7. Hans Albert Ajnštajn (1904-1973)
Hans Albert Ajnštajn, stariji sin Alberta Ajnštajna i Mileve Marić, sledio je očeve stope i studirao na Univerzitetu u Cirihu. Nakon završenih studija, radio je na projektovanju brojnih građevinskih objekata, istraživačkom univerzitetu Kalteh i univerzitetu u Berkliju.
8. Entoni Vest (1914-1987)
Ljubavna veza između spisateljice Rebeke Vest i Herberta Džordža Velsa, jednog od najpoznatijih pisaca naučne fantastike svih vremena, nikada nije krunisana brakom, ali su zato imali sina Entonija, nadaleko poznatog po svojim romanima, esejima, kao i radovima iz istorije.
9. Leonard Haksli (1860-1933)
Leonard Haksli, sin engleskog biologa Tomasa Henrija Hakslija, poznatog po nadimku Darvinov buldog zbog svog zastupanja teorije evolucije Čarlsa Darvina, bio je istaknuti pisac, novinar i urednik.
10. Teodor Ruzvelt Džunior (1887-1944)
Teodor Ted Ruzvelt, sin predsednika Teodora Ruzvelta, većinu života bio je vojnik. Borio se u oba svetska rata, između kojih je, baš kao i njegov otac, izgradio političku karijeru. Tokom bitke za Normandiju, uprkos starim povredama, predvodio je napad na plažu Juta, ali je zbog narušenog zdravlja preminuo 36 dana kasnije i bio odlikovan medaljom časti.
