Iza naizgled obične kuće duž reke Neretve, kod Konjica u Bosni i Hercegovini, nalazi se zaboravljeni bunker koji seća na komunističko vreme.
Izgrađen po nalogu jugoslovenskog diktatora Josipa Broza Tita, nuklearni bunker poznat pod nazivom ARK D-0 (Atomska Ratna Komanda) bio je decenijama strogo čuvana tajna. Konstrukcija ovog objekta uvučenog 200 metara u planinu otpočeta je u martu 1953., a završena 26 godina kasnije, u septembru 1979. Čitav kompleks izgrađen je u obliku potkovice, nalik na lavirint sa konferencijskim salama, kancelarijama, spavaonicama i naravno, Titovim privatnim sobama, a opremljen je i sa dve kuhinje, dovodima nafte, skladištem hrane, kao i rezervoarom vode koji bi mogao da snabdeva bunker šest meseci. U slučaju nuklearnih napada, bunker je mogao da primi Tita i još 350 najznačajnijih političkih i vojnih lica u zemlji.
Značaj ovog objekta postaje jasan kad se sagledaju mere koje su preduzete da bi ostao tajan. Za početak, svi radnici koji su radili na ovom projektu morali su da imaju povez preko očiju prilikom transporta do objekta i mogli su da ga skinu samo kad uđu unutra. U septembru 1979. kad je izgradnja završena, samo je šesnaestoro ljudi znalo za ovaj objekat – tri generala i trinaest vojnika koji su služili u bunkeru. Svi oni su položili zakletvu da nikom neće otkriti lokaciju.
Zgrada ARK D-0 skupo je koštala zemlju i to ne samo u monetarnom smislu. Pored 4.6 milijardi dolara, koliko je uloženo u izgradnju, ovaj projekat je odneo i mnogo života. Prema svedočenju nekih ljudi koji su radili na izgradnji, nijedna od smena nije prošla bez fatalnog ishoda.
ARK D-0 danas postoji samo zahvaljujući vojnom čuvaru koji je 1992. godine odbio da izvrši naređenje i digne bunker u vazduh i još uvek se nalazi u istom stanju u kom se nalazio u vreme kad je izgrađen, sa netaknutim nameštajem i opremom tog doba. Pored toga što je prava vremenska kapsula, bunker nekada izgrađen za malu grupu jugoslovenske elite danas služi kao dom savremene umetnosti pod nazivom D-0 ARK Underground. Kažu da Tito nikad nije posetio ovaj objekat, ali verujemo da nije mogao ni da zamisli za šta će se koristiti nekoliko decenija kasnije.
