MITOVI O JEZICIMA: ISTINE I ZABLUDE

Učenje stranih jezika je u vremenu u kojem živimo sve veći izazov i potreba. Iako to nije nimalo lak proces, trud i rad se na kraju uvek isplate. Ipak, postoji mnogo mitova i zabluda u vezi sa jezicima koji se govore širom sveta, a mi vam predstavljamo one koji su najčešće prisutni u praksi.

jezici_znakovi

1. Japanski jezik je jedinstven i nemoguće ga je naučiti

Japanci

Mnogi Japanci su godinama unazad verovali da je njihov jezik jedinstven i da stranci ne mogu da ga istinski savladaju i razumeju, što proizilazi iz nihonjinrona, zajedničkog naziva za popularnu i stručnu literaturu koja se bavi istraživanjima o Japanu i narodu te zemlje. Međutim, gramatika tog jezika je poprilično jednostavna, kao i uostalom fonetika, dok je jedini veći problem za sve one koji žele da ga savladaju – pismo.

2. Francuski jezik je logičniji u poređenju sa ostalim jezicima

France

Mit da je francuski jezik najjasniji i najlogičniji od svih ostalih, vekovima je jači od istine. Naime, još je 1647. godine slavni francuski filolog Klod Favr de Voglas rekao: U svemu što kažemo, sledimo redosled logičkog razmišljanja, što je ujedno i red prirode, a u to vreme vladalo je mišljenje da taj jezik poseduje prirodnu logiku i jasnoću koju drugi jezici (pa čak i latinski) nemaju jer se izgube u dvosmislenosti i nerazgovetnosti izgovora. Sa druge strane, pojedini lingvisti vide složeno savršenstvo francuskog jezika kao odraz same civilizacije. No, istina je da je svaki jezik logičan i jasan u istoj meri u kojoj može biti doživljen i kao nejasan.

3. Kineski znakovi – ideogrami

kinesko_pismo

Ideogram je grafički simbol koji predstavlja ideju umesto grupe slova koja prikazuje foneme govornog jezika u alfabetskim pismima (banalan primer za to je znak zabrane pušenja), a mnogi evropski mislioci su stotinama godinama verovali da kineski znakovi služe upravo kako bi se zaobišao govor. Italijanski misionar Mateo Riči je kinesko pismo poredio sa hijeroglifima, a kako je do danas pojednostavljeno, došlo je do toga da se neki pojmovi upotrebljavaju kao slogovi, pa se mogu združivati što omogućava brže čitanje i pisanje. Neki od znakova koji su prisutni u kineskom jeziku, usvojeni su u sisteme pisanja u drugim istočnjačkim jezicima (kao što su japanski i korejski), a razlike između reči sastavljenih od većeg broja simbola su ektremne. Isto tako, za kineski jezik se često govori  kako predstavlja jedan jezik, a govorni kineski se tradicionalno deli na sedam dijalekatskih grupacija.

4. Velški jezik je zastareo?

Velškim jezikom govori oko 611.000 ljudi u Velsu i oko 130.000 u Engleskoj. Takođe, pored engleskog, on je i zvanični jezik školstva.


5. Britanski engleski je izvorni engleski

britanska_zastava

Mnogi smatraju da je engleski jezik kojim se govori u Velikoj Britaniji originalni engleski i da su svi ostali oblici tog jezika poput američkog, australijskog, novozelandskog i južnoafričkog veoma razlikuju od njegovog čistog oblika. No, engleski koji se govori u Britaniji se u zadnja tri veka znatno više promenio od standardnog američkog engleskog pa ta teorija uopšte ne pije vodu.

6. Primitivne kulture imaju primitivan jezik

pleme

Pogrešno je shvatanje da kulture s nižim nivoom materijalnog razvoja imaju jednostavne jezične sisteme. Lingvisti su dokazali sve kontra tome da se takozvani primitivni jezici odlikuju nedostatkom vokabulara, sklonošću ka brzini, minimalnom gramatikom i tako dalje, jer je svaki jezik podjednako dobro opremljen kako bi se njime moglo kazati ono što se želi. Tako, na primer, laponski ili sami jezici, imaju 1.000 različitih reči kojima se može opisati irvas.

LEAVE A REPLY