ZANIMLJIVE ČINJENICE O ASTECIMA

Asteci su se naselili u meksičku dolinu između 1200. i 1300. godine i u početku su bili malo ratničko pleme, a ubrzo su razvili jaku vojnu državu koja se prostirala na teritoriji današnjeg Meksika. Carstvo Asteka osnovano je 1428. i trajalo do 1521. kad su ga razorili španski konkistadori.

asteci

1. Naziv Astek na navatl jeziku znači narod iz Aztlana i izmislili su ga Evropljani mnogo kasnije. Ovaj narod, koji nam je poznat kao Asteci, sebe je nazivao Mesika

2. Pripadnici ovog plemena svoje preminule srodnike sahranjivali su ispod kuća u kojima su živeli kako bi mogli da održavaju vezu sa svojom porodicom.

>>Pročitajte zanimljive činjenice o Inkama

3. Ponekad bi, nakon smrti srodnika, ubili i psa kako bi ih zajedno sahranili, da bi pas mogao da mu bude vodič u zagrobnom životu.

4. Asteci su često prodavali sebe ili svoju decu u ropstvo, kako bi otplatili dugove. Njihov sistem ropstva bio je više kao najamna potčinjenost, s obzirom na to da je rob mogao da otkupi svoju slobodu.

asteci

>>Pročitajte 14 činjenica o Vizantijskom carstvu

5. Prestonica Astečkog carstva zvala se Tenočtitlan i nalazila se nasred jezera Teškoko. Danas je to Meksiko Siti, a jezero je skoro presušilo. Tenočtitlan je imao radnike zadužene za čistoću i bio je izuzetno čist, a u vreme kad su ga Evropljani otkrili, bio je jedan od najvećih gradova na svetu.

prestonica astečkog carstva

6. Asteci nikad nisu koristili točak, kao ni gvožđe i čelik. Ova civilizacija očigledno je znala za postojanje točka, budući da su točkovi pronađeni na igračkama njihove dece, ali ga nisu koristili za transport. Iako se ovo na prvi pogled čini čudno, treba imati u vidu da se srce Astečkog carstva nalazilo na ostrvu jezera okruženog visokim planinama i da bi transport uz pomoć točkova bio gotovo nemoguć.

7. Carstvo Asteka bilo je jedno od prvih društava kod kojih je obrazovanje dece bilo obavezno. Nakon što dete napuni tri godine, roditelji bi započinjali njegovo obrazovanje koje je podrazumevalo uključenje u mnoge poslove. Majke su više vremena posvećivale ćerkama, učeći ih kućnim poslovima, dok su očevi učili sinove da rukuju oruđem. Kako je dete bivalo starije, tako su obaveze postajale složenije. O obrazovanju i vaspitanju astečke dece zna se na osnovu sačuvanih kodeksa od kojih je najpoznatiji Kodeks Mendosa koji nam daje detaljan pregled odrastanja mladih.

>>Astečka pištaljka smrti – zvuk od koga se ledi krv u žilama

codex mendoza
Kodeks Mendosa: Upravljanje kanuom i lov

8. Glavni krivci za izumiranje ovog naroda su bolesti kao što su zauške i boginje koje su Evropljani doneli sa sobom, a na koje Asteci nisu bili imuni. Zapisi potvrđuju da je epidemija velikih boginja harala Astečkim carstvom 1519. i 1520. godine, neposredno nakon dolaska Evropljana i tom prilikom odnela između pet i osam miliona života.

>>Pročitajte zanimljive činjenice o Majama

9. Astečki jezik navatl imao je hijeroglifsko pismo i korišćen je za vođenje izuzetno napredne i detaljne evidencije svega, od žrtvovanja do poreza. Reči iz jezika navatl koje su prešle u međunarodnu upotrebu su: avokado, čili, kojot, ocelot(obojeni leopard), čokolada i kakao. 

astečki jezik

10. Asteci su često igrali igru zvanu ulamaliztli čija je svrha bila proterati gumenu loptu kroz izuzetno male obruče tako da ne dodiruje zemlju, pri čemu su mogli da koriste samo kolena, laktove, glavu i kukove. Žrtvovanje ljudi je često povezivano sa ovom igrom, a pošto je ono smatrano za veliku čast, istoričarima nije jasno da li su nakon završetka igre žrtvovani pobednici ili gubitnici.

asteci

11. Asteci, zajedno sa drugim centralnoameričkim plemenima, bili su ti koji su upoznali Evropljane sa čokoladom. Kao što smo već pomenuli, reč chocolātl potiče iz jezika navatl. Čokoladni napici koje su Asteci pripremali bili su gorki i pomešani sa raznim začinima, a seme kakaoa smatrano je darom bogova i čak je korišćeno i kao sredstvo plaćanja.

>> Zanimljivosti koje niste znali o čokoladi

12. Ovaj narod porazio je španski konkistador Hernan Kortes, koristeći pomoć nekoliko susednih plemena sa kojima Asteci nisu bili u dobrim odnosima. Veruje se da je tokom konačne borbe za Tenočtitlan poginulo oko 250.000 ljudi, a Kortes je kasnije na ruševinama ovog grada otpočeo izgradnju Meksiko Sitija. Pad Astečkog carstva označo je kraj poslednje velike autohtone američke civilizacije.

asteci

13. Asteci su danas indijanski narod koji pretežno živi u Meksiku i većina je katoličke vere, ali su sačuvali i tradicionalna verovanja u duhove, kult predaka i slično. Prema poslednjem popisu postoji još 1.652.000 potomaka Mesika naroda i govore jezikom navatl kojim su se služili njihovi preci širom Carstva Asteka.

LEAVE A REPLY