1. 1,3 miliona zemaljskih kugli moglo bi da stane unutar Sunca.
2. Ako biste izbušili tunel pravo kroz Zemlju i uskočili u njega, bilo bi vam potrebno 42 minuta da stignete na drugu stranu.
3. Kraljica Velike Britanije vlasnik je jedne šestine zemljine površine.
4. Zemlja gledana sa Meseca takođe prolazi kroz faze, baš kao Mesec kad ga gledamo sa Zemlje.
5. Potrebno je 8 minuta i 20 sekundi da bi svetlost doputovala od Sunca do Zemlje.
6. Postoji više živih organizama u jednoj kašičici zemlje nego što je ljudi na Zemlji.
7. Jedna trećina površine Zemlje je delimično ili skroz pustinja.
8. U našoj galaksiji se nalazi verovatno oko dve milijarde planeta kao što je Zemlja.
9. Na Zemlji postoji oko 7500.000.000.000.000.000 zrna peska.
10. Zemljino jezgro vrelo je koliko i Sunce.
11. Gromovi udare u Zemlju oko 100 puta u sekundi ili 8.6 miliona puta dnevno.
12. Svake sekunde Sunce pošalje Zemlji deset puta više neutrina nego što Zemlja ima stanovnika.
13. Zemlja je jedina planeta u Sunčevom sistemu gde je voda prisutna u tri stanja: tečnom, čvrstom i gasovitom.
14. Sovjeti su 1970. godine otpočeli projekat sa ciljem da izbuše najdublju rupu u zemlji. Bušenje je trajalo 14 godina, a rupa je duboka 12.262 metra i još uvek drži rekord za najdublju, veštačkim putem stvorenu, rupu unutar Zemlje.
15. Najviši vrh na svetu je planina Čimboraso u Ekvadoru koja je deo planinskog venca Andi, a visoka je 6.267 metara.
16. Postoji oko 22.000 veštačkih objekata koji kruže oko Zemlje.
17. U jednom danu nema 24 časa. Zemlji je potrebno 23 časa, 56 minuta i 4 sekunde da se okrene oko svoje ose.
18. Antarktik je najhladniji, najvetrovitiji, najviši i najsuvlji kontinent na Zemlji.
19. Između 100 i 300 tona kosmičke prašine uđe u atmosferu svakog dana.
20. Oko 500.000 zemljotresa zabeleži se svake godine. 100.000 zemljotresa se oseti, a 100 njih izazove oštećenja na objektima.
21. Jama Krubera u Gruziji najdublja je jama na svetu. Njena dubina iznosi 2.197 metara.
22. Veliki deo Kanade ima manju gravitaciju od ostatka planete, a ovaj fenomen je otkriven šezdesetih godina prošlog veka.
23. Godina 2015. bila je jednu sekundu duža zbog usporavanja Zemljine rotacije.
