Ako nekome dugujete nešto, danas bi trebalo dug da vratite kako ne biste dugovali cele godine. Ovo su samo neki od starih običaja i verovanja u vezi sa Božićem, najradosnijim hrišćanskim praznikom.
Prvi dan Božića je dan radosti, rađanja, obnavljanja života. Ujutru, pre svitanja, zvone sva zvona na pravoslavnim hramovima. Tog dana svi ukućani oblače najsvečanije odelo. To je praznik cele porodice, pa bi svi trebalo da budu na okupu, a posećuje se samo najbliža rodbina ili prijatelji. Sam Božić slavi se tri dana, a praznovanje počinje na Badnji dan, kada se seče Badnjak i unosi u kuću.
Rano ujutru, u kuću dolazi položajnik, polaženik, polaznik ili radovan, a uobičajeno je da to bude muško, zdravo, kršteno dete. Česnica je nezaobilazni deo ručka u našoj tradiciji i ima ulogu slavskog kolača. Mesi se rano ujutru od pšeničnog brašna i masti, bez kvasca. U nju se stavlja novčić, negde i parče Badnjaka radi zdravlja, zrno kukuruza ili pasulja, pšenice…
Pre ručka, česnica se okrene sleva nadesno i lomi na onoliko delova koliko ima ukućana. Po narodnom verovanju, ko dobije novčić biće zdrav i srećan cele godine. Prase ili jagnje za pečenicu najčešće se kolje na Tucindan, dva dana pred Božić.
Verovanja
– Na Božić se sve započinje, ne treba biti praznih džepova i valja se i ponoviti.
– Ako na Božić padne kiša, veruje se da će roditi sve što se okopa motikom.
– U okolini Niša običaj je da se pre jela svi ukućani istovremeno izuju jer se veruje da će se zbog toga pilići istovremeno izvoditi, žene brzo porađati, krave teliti, a ovce jagnjiti.
– U nekim krajevima se veruje da ne valja božićnu sveću gasiti duvanjem, već je treba „umiriti“ hlebom natopljenim vinom.
– Na jugu Srbije postojalo je verovanje da će devojke i momci koji prespavaju na slami posutoj za Badnje veče usniti budućeg supružnika.
– Valja posaditi neku biljku jer se veruje da će se sigurno primiti.
– Na Božić bi trebalo raditi stvari koje su nam tokom godine zadavale probleme, da bismo ih u narednoj godini lakše savladavali.
– Valja da se položajnik ogrne guberom da bi bio deblji skorup na kajmaku, a u nekim krajevima veruje se da je dobro izmaći mu stolicu kako bi se sreća zakovala za kuću.
– Od Božića do Svetog Stefana ne valja ni da se kuća čisti, a u Vojvodini veruju da za vreme božićnih praznika ne valja lupati na vrata da kokoške ne bi lupale jaja.
– Na Božić ne valja pozajmljivati nikom ništa da se ne bi cele godine razvlačile stvari iz kuće.
Izvor: Alo/Prva
