Venčanica je svečana haljina koju neveste nose na dan venčanja. Iako nije propisano nikakvim pravilima, običaj je da haljina bude bele boje. No, da li ste znali zašto baš bele i ko je pokrenuo taj trend?
Pre nego što su počele da se nose bele haljine, neveste su oblačile najlepše praznične haljine koje su imale. Smatralo se da venčanica treba da bude haljina koja će moći da se koristi i u nekim drugim prilikama, te su se stoga birale i uobičajene boje koje se ne prljaju tako lako. Svakako, haljine su se razlikovale u zavisnosti od socijalnog statusa porodice. Kako su se brakovi u to vreme sklapali uglavnom iz interesa, posebno među višim slojem društva, haljina je imala za cilj da porodicu iz koje mlada dolazi predstavi na najbolji mogući način. Posebni dodaci, po kojima su se neveste izdvajale od drugih bili su venac na glavi i veo. Venac je imao obrednu funkciju – štitio je nevestu od zlih sila a simbolično je izražavao želju za plodnošću, dok je veo imao ulogu da skriva njeno lice od pogleda drugih muškaraca.
Prvo zabeleženo venčanje u beloj haljini bilo je venčanje Filipe od Engleske 1406. godine, a potom i Meri I od Škotske kojoj je bela bila omiljena boja. Međutim taj trend se nije nastavio, neveste su nosile uobičajene haljine svih boja, dok je u Skandinaviji naročito bila popularna crna.
Bela haljina doživela je veliku popularnost 1840. godine kad su se venčali britanska kraljica Viktorija i princ Albert. Kraljica je na venčanju nosila raskošnu haljinu od bele čipke, a detalji o venčanju su se brzo proširili putem novinskih izveštaja i suvenira, što je uticalo na to da se mnoge neveste odluče za haljinu bele boje. Tokom narednih decenija menjali su se stilovi, ali je haljina zadržala boju. Kasnije se proširilo verovanje da bela venčanica simbolizuje čednost, što zapravo nije bila prvobitna namera.
Venčanice u Srbiji
Zapadni uticaj na izgled venčanih haljina srpskih nevesta počinje da se primećuje u drugoj polovini 19. veka. Do pedesetih godina 19. veka neveste u Srbiji nosile su reprezentativnu gradsku nošnju koja je nastala pod uticajem orijentalnog načina odevanja. Neveste odevene u gradsku nošnju prikazane su na dva portreta koje je sredinom 19. veka naslikao Uroš Knežević: Devojka u belom i Portret Milene Naumović. Obe portretisane žene prikazane su u gradskoj nošnji dok je njihov status neveste određen vencem i velom koji nose na glavi.
