Nju Orleans, jedna od američkih prestonica dobre zabave: Zovu ga Big easy (veliko opušteno), jer u njemu niko nigde ne žuri. Važi za metropolu od 100 dolara dnevno, a za ove pare nudi lud provod.
U Nju Orleans se iz svakog kutka Evrope stiže preko Atlante. Kada se posle napornog puta domognete istočne obale Amerike, ostaje vam još samo sat vremena leta do krajnje destinacije. Čim stignete na aerodrom najvećeg grada u Luizijani, srešćete se sa prvom od sprecifinosti ovog dela SAD – engleski koji govore domoroci teško ćete razumeti. To je jezik prepun otegnutih samoglasnika, zbog čega većina gostiju moraju domaćem sagovorniku i po nekoliko puta da saopšte kako ga ništa ne razumeju. Međutim, to njega neće rasrditi. Ponoviće koliko god puta bude trebalo odgovor na pitanje koje ste postavili. Ovde nema one američke ludnice iz velikih metropola. Jednostavno, sve je polako i za sve ima vremena.
Zato i ne čudi što Nju Orelans Amerikanci zovu Big easy (veliko opušteno). Sem na autoputevima koji su bukvalno izdignuti na nadvožnjake iznad gradskih ulica, ovde niko nigde ne žuri. Pod suptropskim suncem američkog juga dovoljno se znojite i u hladu. Prva lekcija koju vam Nju Orelans očita je – uspori.
Grad je osnovan 1718. na močvarnom zemljištu Francuske terotorije. Ime je dobio po vojvodi od Orleana. Potom su njim vladali Španci, pa ponovo Francuzi koji su ovu teritoriju prodali Amerikancima 1800. U njemu živi čudna mešavina Francuza, Španaca, Afrikanaca, a sve je više i Meksikanaca i Kineza, pa sam po sebi predstavlja miks otmene elegancije kolonijalnih kreola, zemljoradnika Kajuna (takođe Francuza koji su došli proterani iz Kanade) i Afrikanaca potomaka robova.
Misisipi je duša grada. Zahvaljujući moćnoj reci i velikoj luci, drugoj po veličini u SAD, grad ima čvrste ekonomske temelje. Druga grana privrede od koje se ovde živi je turizam. Nju Orelans spada u top tri turističke destinacije u Americi, posle Njujorka i Las Vegasa, s tim što vam je za uživanje u ovom gradu potrebno daleko manje novca. U tamošnjem turističkom birou da je biser Luizijane grad od 100 dolara dnevno. U prevodu, to znači da vam je toliko potrebno para da se ludo provedete.
U 100 dolara ulaze dva izuzetna obroka u nekom od restorana ovog grada gde na trpezi dominiraju škampi, rečni i morski rakovi, specijaliteti od krokodila, supe od kornjača, som iz Misisipija i sve to u kombinaciji sa najfinijim francuskim pecivima. Prosečan obrok u restoranu je do 20 dolara. Vožnja Misisipijem na prabrodu 35. Celodnevni boravak među aligatorima u delti reke sa ručkom košta 85 dolara. Grad je najluđi u januaru kada karneval Mardi gras (traje tri nedelje) ovde privuče stotine hiljada ljudi.Nju Orelans je jedini grad u Americi gde je dozvoljeno da se pije na ulici. Ipak, tokom dana nigde nećete videti nepristajno pijanog čoveka da tetura. Pivo u baru košta od 4 dolara naviše. U Burbon stritu za pivopije prodaje se ogromni huge ass beer, dok ženski pol ovde preferira bloody mary sa tabaskom, odnosno nadaleko čuveni koktel sazerac, mešavinu viskija i likera. Koštaju od osam dolara.
U Nju Orleansu mnogi posećuju hramove vudu magije, kao i grob najpoznatije vudu sveštenice Meri Luin (po broju poseta turista drugi u SAD, odmah posle groba Elvisa Prislija).
Gotovo celo ludilo Nju Orelansa stanuje u 12 blokova Francuske četvrti, gradskog jezgra koje se srpasto pripija uz obale Misipija. Sa donje strane četvrt je omeđena Rampart avenijom, širokom ulicom čije je gradska rasveta vidljivo označena zastavama gej populacije. Sa desne strane ove predivne blokove od ostatka centra grada odvaja Kanal strit, glavna ulica kojom voze starovremski tramvaji. Ulica galerija i umetnika zove se Dekatur i gornja je međa najpoznatijeg boemskog kvarta u Americi. Naslanja se na Francusku pijacu (veliki buvljak suvernira i lokalne kuhinje) kao i šetalište na Misispiju. Ceo Francuski kvart sastoji se od zgrada neokolonijalne arhitetkture, ne viših od četiri sprata koje su ukrašene terasama od kovanovog gvožđa. Svi ti balkoni su u cveću, a na ulicama ispod njih su barovi, restorani, džez i striptiz klubovi, vudu hramovi, prodavnice… Život ovde tutnji dan i noć. 
Francusku četvrt treba zamisiliti kao veliku pozornicu zabave. Centralna tačka je Jackson Square na kome nastupaju mađioničari, ulični svirači gde ekstrasensi nude svoje usluge dok pored njih đuskaju step igrači. Trg je okupiran slikarima i muzičarima, pantomimičarima….Pažnju gostiju privlači i veličanstvena St. Luis Cathedral, najstarija katolička bogomolja u SAD koja i danas radi. Oko nje ima još crkava prozbetarijanaca, protestanata i kojih sve ne, i naravno Vudu hramova. Ovde je normalno da vam svaki čovek koji sedi na tremu kuće kaže helou, a šokantno je koliko lokalno stanovništvo ima vremena za vašu priču.
Nije slučajno da je jedan od simbola Nju Orelansa i slika palog (ženskog) anđela. U carstvu greha, centralnoj Burbon ulici, striptiz barovi su skoro nadsvirali džez. Ulaznica se plaća i ko je bio mogao je da se uveri da ocvale Hafnerove zečice uopšte nisu loši zabavljači. Veoma je popularna igra Okupaj zečicu, a ona se sastoji od toga da iza kabine od pleksiglasa tuširate devojku po izboru.
Muškarcima se dopada i lokalni običaj – igraj na šanku, baš te briga. Zabava kreće kasno popodne posle nekoliko koktela sazerac, a završava se uveče kada vesele devojke izađu iz bara. Tada ih sa terasa iznad lokala sačekuju turisti koji ih gađaju ogrlicama od raznobojnih staklenih perli. Ukoliko se ogrlica zakači za neku od njih, dužna je da posmatračima sa balkona pokaže gole grudi. Ovde ljudi vole da se igraju.SAV TAJ DŽEZ…
Ipak, Nju Orelans je najpoznatiji po džezu i neponovljivom Luisu Amstrongu. Slavni Preseravtion hall je i dalje dom vrhunske svirke, čiji zidovi pamate zvuk najvećih majstora džez muzike. Ulaz je 15 dolara, sviraka benda iz dva dela traje nešto više od 60 minuta. Nema pića, pušenja, slikanja. Samo note.
Džez i dalje živi u Muison legend parku. Na ulazu Vas dočekuje bista Fec Domina i prijatelja, a svirka prija samo noću. Danju je vrelo. U Burbon ulici je i lokal Famous door, na čijem ulazu stoji ogroman spisak najpoznatijih stanovnika planete koji su ovde slušali muziku: Tenesi Vilijams, Truman Kapote, Li Marvin, Denis Rodman…GROBLJE LAFAJET
Smeštaj u hotelima je oko 100 dolara za sobu. Dnevna karata za prevoz košta tri dolara. Crveni tramvaj koji vozi duž Street canal i zeleni koji vozi duž Saint Charls Aveniu, su turistička atrakcija. Zeleni tramvaj ide i duž Garden distrikta, najlepšeg dela Nju Orelansa sa božanstvenim kućama sve do čuvenog groblja Lafajet. Suveniri se prodaju svuda, ali ih je najpovoljnije pazariti preko Craig list, internet portala gde građani nude na prodaju sve i svašta.
Izvor: Novosti.rs
, jer u njemu niko nigde ne žuri.){kind=link}