Na Siciliji, gde je veza između života i smrti uvek bila snažna, grad Palermo dom je jednoj od najbizarnijih turističkih atrakcija. Kroz vrata Kapucinskog manastira, koji spolja izgleda sasvim obično, posetioci mogu da se spuste u ogromne katakombe i dožive nesvakidašnje iskustvo.
Osam hiljada leševa u različitim fazama raspadanja krasi zidine ustajalih, loše osvetljenih katakombi u ovom manastiru kapucinera. Iako su prvobitno bile namenjene isključivo za monahe, vremenom su proširene kako bi se napravilo mesta za istaknute lokalne stanovnike koji su plaćali da budu sahranjeni na ovom mestu. Razdvojena prema starosti, polu, zanimanju i socijalnom statusu, mumificirana tela nalaze se u otvorenim kovčezima, vise sa zidova hodnika ili su nagomilana na policama.
Izuzetno suv vazduh u katakombama pogodovao je prirodnoj mumifikaciji tela. Sveštenici bi u početku ležali mrtvi na policama dok se ne bi potpuno očistili od telesnih tečnosti. Nakon godinu dana, osušeni leš bi se ispirao sirćetom, a zatim bi mu se oblačila pokojnikova najlepša odeća, da bi ga na kraju smestili u večno konačište.
Najstariji leš u ovoj sablasnoj kolekciji je Silvestro da Gubbio, monah koji je preminuo 1599. godine. Najskorije sahranjena, Rosalia Lombardo, imala je samo dve godine kad je balsamovana 1920., nakon što je podlegla upali pluća. Specijalan postupak balsamovanja učinio je da Rosalijino telo izgleda toliko očuvano da je prozvana Uspavana lepotica.
