1. Akvagena urtikarija
Akvagena urtikarija je ekstremno retka bolest koja pogađa adolescente i koja predstavlja svojevrsnu vrstu alergije na vodu. Kontakt sa bilo kakvim oblikom vode (kiša, suze, znoj…) može dovesti do pojave simptoma kao što su pruritus (svrab) ili bolan osip po koži. U najekstremnijim slučajevima, obolela osoba je konstantno bolesna, jer je ljudsko telo sastavljeno od 60-70 odsto vode.
2. Kuru
Kuru je neizlečivo degenerativno neurološko oboljenje, poznato i kao bolest smejanja. Bolest je identifikovana pedesetih godina prošlog veka nakon epidemije u plemenu Fore na Papua Novoj Gvineji i stvara fiziološke i neurološke simptome koji vode u smrt. Oboleli nemaju nikakve tegobe, dok je prvi siguran znak kurua grčenje želudca, a kasnije i nemogućnost koordinacije trupa. Do dana današnjeg, niko nije pronašao adekvatno objašnjenje za nastanak same bolesti, iako se pretpostavlja da su u pitanju loši proteini koji se nalaze u našem organizmu.
3. Bolest klimanja glavom/Ritmički sindrom
Ova bizarna bolest, koja se danas sve više istražuje, dobila je ime upravo zbog jednog od pratećih simptoma koji uključuje nekontrolisano klimanje glavom i koje zbunjuje mnoge specijaliste za zarazne bolesti. U pitanju je neurološko oboljenje koje pogađa decu u uzrastu od pet do petnaest godina i čiji je ishod smrtonosan. Prvi slučaj ovog sindroma zabeležen je 1960. godine u Sudanu, a proteklih godina i u Tanzaniji. Pretpostavlja se da ga uzrokuje neka manje poznata vrsta parazita.
4. Marburg virus
Marburg virus je jedan od najpoznatijih smrtonosnih virusa koji prenose slepi miševi i majmuni. Prvi slučaj zaraze dijagnostikovan je 1967. godine, a ishod je najčešće fatalan. Žrtava ove opake bolesti je prema poslednjim izveštajima, bilo u Koloradu i Holandiji.
5. Bolest spavanja
Bolest spavanja ili afrička tripanosomijaza je parazitsko oboljenje od kog na godišnjem nivou umre oko 40.000 ljudi. Iako je prisutna u Africi još od 14. veka, definisana je tek 1903. godine od strane Davidea Brucea, koji je ustanovio da vektor prenosa pripada ce-ce muvama. Poznata je po tome što se oboleli tokom dana oseća pospano i iznureno, dok je noć propraćena insomnijom.
6. Misteriozna bolest ukočenosti
Ova bolest predstavlja redak neurološki poremećaj koji karakterišu nepredvidi grčevi, što dovodi do osetljivosti na zvuk i dodir. Obolela osoba postaje sve ukočenija, što vremenom dovodi do potpune paralize. Pored toga, javljaju se problemi sa gutanjem i disanjem, a u nekim slučajevima čak i prelomi kostiju.
7. Porfirija
Porfirija je nasledna i retka grupa oboljenja krvi izazvana nedostatkom enzima zbog kojih se ne proizvodi hem (deo molekula hemoglobina), koji je odgovoran za transport gvožđa u organizmu čoveka. Oboleli od porfirije su izuzetno osetljivi na svetlo.
8. Bolest znojenja
Prvi zabeleženi slučajevi obolelih od ove bolesti, čiji su uzroci nepoznati (iako je bilo teorija koje su uključivale povratnu groznicu kao jedan od njih), datiraju iz 1485. godine. Pojava simptoma je dramatična i iznenadna, što dovodi do smrti nekoliko sati nakon ispoljavanja nekog od njih (iscrpljenost, glavobolja, prekomerno znojenje, delirijum, intenzivna žeđ i želja za spavanjem, ubrzan puls…). Poslednji slučajevi bolesti znojenja registrovani su u Engleskoj 1551. godine.
9. Igrajuća kuga
O igrajućoj kugi se ne zna mnogo, sem da je zarazna. Njena osnovna karakteristika je ekstremna potreba za igranjem, što dovodi do iscrpljenosti, pa čak i do moždanog ili srčanog udara. Najpoznatiji slučaj se desio u Strazburu 1518. godine kada je jedna žena igrala nekoliko dana bez prestanka, dok joj se malo po malo pridruživalo sve više ljudi, što je na kraju rezultiralo brojem od 400 zaraženih. Jedna od pretpostavki je da se radilo o trovanju ergotom, grupom gljiva roda Claviceps.
10. Francuz koji skače
Ovaj redak poremećaj nepoznatog porekla prvi put je opisan 1878. godine od strane neurologa Georgea Millera Bearda. Radilo se o esktremnim slučajevima u kojima su pojedinci iz neodređenog razloga počinjali da vrište, ponavljaju reči, skaču ili pak izvršavaju ono što im je naređeno. Dokumentacija direktnog posmatranja ove bolesti bila je oskudna, ali su video snimci, koji su zabeležili ponašanje nekoliko osoba, donekle dokazali da se radi o bolesti psihološke prirode.
