1. Eva je pojela jabuku
Priča o Adamu i Evi, prvim ljudima koje je prema Bilbliji stvorio Bog kao i o jabuci iz Edenskog vrta je poznata svima zbog činjenice da ju je Eva navodno pojela i na taj način nas lišila rajskog života. No, da li je stvarno bila u pitanju jabuka? Ukoliko ste pažljivo čitali Bibliju mogli ste primetiti da nigde u njoj plod nije nazvan jabukom. Jednostavno je nazvan plod drveta što stoji usred vrta. To je mogla biti i jabuka ali isto tako i kajsija, breskva, kivi ili neko drugo voće.
2. Isaacu Newtonu je pala jabuka na glavu
Jabuka igra ključnu ulogu i u jednoj od najpoznatijih anegdota u istoriji nauke – priči o engleskom fizičaru Isaacu Newtonu i njegovom postavljanju zakona gravitacije i zakona kretanja. Priča kaže da je mladi Newton posle jedne obilne večere izašao u vrt kuće da popije čaj ispod drveta jabuke. Dok je pio čaj na glavu mu je pala jabuka, što ga je navelo da se zapita zašto je ta jabuka pala pod pravim uglom i to mu je poslužilo kao inspiracija za univerzalni zakon gravitacije. No, ovo je verovatno samo dobra i zanimljiva priča koja se verovatno nikada nije dogodila. Priča je po prvi put objavljena u eseju koji je napisao Voltaire, francuski filozof, književnik i istoričar dugo nakon Newtonove smrti. Pre toga, Newtonova nećaka, Catherine Conduitt je bila jedina osoba koja je ikada ispričala gore pomenutu priču.
3. Walt Disney je nacrtao Mickey Mousea
Veruje se da je jednog od najpoznatijih crtanih junaka, Mickey Mousea nacrtao sam Walt Disney ali retko ko zna da je ovaj mali crni miš vizija i tvorevina glavnog Disneyjevog animatora, Uba Iwerksa koji je bio poznat po tome što je neverovatno brzo crtao. Prvi film o Mickey Mouseu koji je napravljen zahtevao je 700 slika dnevno a Iwerks ga je završio za dve nedelje. Disney je inače pozajmio glas glavnom junaku.
4. Marie Antoinette je rekla: Ako nemaju hleba, neka jedu kolače’
Davne 1766. godine, Jean- Jacques Rousseau je opisao događaj koji se desio 25 godina ranije i u kome je velika princeza čula da u njenoj zemlji narod nema dovoljno hleba da bi se prehranio, na šta im je ona poručila da ako nemaju hleba, jedu kolače. U to vreme je u Parizu vladala velika nestašica hleba i tadašnji pekari su pravili sve drugo osim hleba, tj.sirotinjske kolače, pa je ta izjava više nego opravdana. Međutim, kada je Rousseau ovo pisao, Marie Antoinette je imala samo 11 godina!
5. U Salemu su veštice spaljivane na lomači
U Salemu je 1692. godine uhapšeno 150 ljudi pod sumnjom da su se bavili crnom magijom od kojih je osuđena 31 osoba a 20 od njih je pogubljeno vešanjem. Niko od njih nije spaljen na lomači.
>>Suđenje vešticama iz Sejlema
6. Vikinzi su nosili šlemove sa rogovima
Uprkos svemu što ih povezuje sa nordijskim pljačkašima u popularnoj kulturi, Vikinzi nisu nosili šlemove sa rogovima . Iako je taj stil bio prisutan u skandinavskim oblastima i korišćen je za obredne svrhe, iščezao je pre pojave Vikinga. Ovaj mit potiče iz 19. veka kada su kostimografi za The Ring of the Nibelung, ciklus od četiri opere nemačkog kompozitora Richarda Wagnera počeli da stavljaju šlemove pevačima na glave.
>>Zanimljive činjenice o Vikinzima
7. Napoleon je bio nizak
Mnogi veruju da su ambicije Napoleona bile neka vrsta kompenzacije za njegov mali rast. Ali, njegov nadimak Le Petit Carporal (mali kaplar), vezan je za njegovu visinu od 168 centimetara, što je čak i više od prosečne visine tog vremena. Razlog za njegov nadimak je bila šala vojnika na račun njegovog relativno niskog čina. Čak i kada je postao vladar Francuske, njegov nadimak je ostao nepromenjen.
